Последња седница академије СКАНУ у 2018.години, одржана 14. децембра, потврдила је да активни чланови имају нове идеје за што успешнији рад и да ће у наредној години многе од њих бити реализоване. Ни снег, ни лед на путу, нису спречили академике из Ниша, Лесковца, Бијељине, Шапца и најудаљенијих наших простора да узму учешћа у раду седнице.
На почетку седнице прочитана су имена свих чланова који су о свом оправданом одсуству правовремено обавестили секретаријат Академије!
Председник Научног савета академик Проф. др Мирко Керкез, подсетио је на активности које је академија имала у минулим месецима године на измаку, напомињући да су оне, и поред објективних потешкоћа, за похвалу. Наиме, већ традиционална манифестација „Видовданска лоза“ у Лозници, уз подизање споменика руској болничарки страдалој у Првом светском рату на оближњем Гучеву, до најављене песничке манифестације „Анастасијини дани“, су манифестације које ни много јаче институције не би тако ваљано учиниле вредним.
Почасни члан СКАНУ Драго Мирковић, информисао је присутне о посети Њ.Е.амбасадора Руске Федерације господина Чепурина граду Лозници, и полагању цвећа и венаца на споменик болничарки, који је подигла наша Академија. Ом приликом је амбасадор Чепурин изразио велику захвалност нашој Академији на овако хуманом гесту.
С обзиром да је Академија СКАНУ почетком године расписала Конкурс за прве песме о мајци Светог Саве, од 200. приспелих радова жири је одабрао 116 песама и реч је о писцима из свих крајева Србије, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске и Швајцарске, а међу њима поред Срба има и Муслимана, Хрвата, и Бугара који су написали своје стихове о Светој Анастасији.
За председника Иницијативног одбора одржавања предстојеће песничке манифестације „Анастасијини дани“, одређен је академик Мирко Керкез.
Помињући списатељске активности академик Радомир Раша Смиљанић је нагласио потребу увођења награда за „Дан спаљене књиге“ писцима са најбољим литераним и књижевним остварењима, која би се додељивала шестог априла, када је 1941.године бомбардована и спаљена библиотека на Косанчићевом венцу у Београду. Уједно, академик Смиљанић је навео да је Академија „Иво Андрић“, уз посебно признање „Велику Повељу“ (за књигу „Стрељање историје“) недавно уручила Мајклу Благоју Раденковићу и специјалну награду „За животно дело“ за тротоми роман „Истином против митова“. Ова књига садржи 830. страна, обрађује два века Срба и 10 великих ратова које су Срби водили у поменутих 200. задњих година, и велики је допринос истине српској историји, коју су до сада писали победници и прилагођавали је Брозовом режиму и идеологији која је српски народ удаљила од историјске истине, вере и готово га расрбила. Издавач књиге је наша Академија а Извршни издавач „Обележја плус“ , Београд
С обзиром да је ово друго капитално дело почасног члана наше Академије, господина Раденковића, јер је после прве књиге „Стрељање историје“ која је коришћена и за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, написао капиталну књигу за историју, за садашње али и посебно будуће генерације. Научни савет наше Академије је на претходној седници прихватио да се Раденковићу додели „Златна Повеља“ (за књигу „Стрељање историје“ и, истовремено, припреми детаљније образложење за Веће академика о додели награде „За животно дело“ које ће му се уручити већ на пролеће. Предложено је да иста награда буде додељена, за целокупни животни рад, академику Проф. др Михаилу Вукасу, нашем познатом кардиоваскуларном и грудном хирургу из Гетебурга, за његова бројна научна дела, књиге и активности које је имао на плану помоћи нашем народу преко Дрине у време најтежих околности током и после деведесетих, минулог века.
Нови чланови Академије, овом приликом, постали су Проф. др Драгомир С. Радовановић ( Дописни члан) и Радоје Раде Јоровић (Виши стручни сарадник) па су новопримљени у својим кратким, и веома надахнутим беседама, изразили посебну захвалност Академији која је, по речима професора Радовановића одлучна да чини „све за народ, а народ и државу у својим целовитим границама не да ни по коју цену“.
Образлажући Позив српско-руског удружења, по предлогу академика Проф. др Димитрија Панфилова, да се Виталију Чуркину подигне споменик у Владимировској области, недалеко од Москве, донета је одлука да 15. јануара представници наше Академије присуствују свечаној седници у „Мадлениануму“. Најпре ће делегација Академије (академици: Проф. др Радмила Грозданић, Проф. др Љумобир Чимбуровић, Милун Тасић и Раде Јоровић) положити цвеће на споменик Николају Другом Романову, а истог дана у вечерњим сатима, свечаној седници присуствовати делегација (академици: Проф др Јован Марић, Проф. др Драгослава Ђерић и Проф. др Бранислав Ђорђевић).
Затим је председник СКАНУ потписао Меморандум о сарадњи наше Академије и Балканског научног центра Руске академије природних наука –БНЦРАЕН, коју заступа академик Проф. др Митар Лутовац. Академик Лутовац је том приликом нагласио да је одлучено да чланови поменуте Руске академије поред њега, као главног заступника за Балкански научни центар, буду академик Проф. др Мирко Керкез и академик др Драган Б. Дамјановић.
Када је реч о сарадњи академија, академик Проф. др Никола Цекић, појаснио је начине даљег међусобног увезивања, напомињући да је Бугарска академија наука - БАНИ предложила, а Научни савет наше Академије прихватио, (Меморандум о сарадњи две академије потписан је пре две године!) да се убудуће пријем чланова у једну и другу академију обавља по систему реципроцитета. Бугарска академија примаће наше чланове на предлог Већа академије СКАНУ и обрнуто!
На седници је разговарано и о потреби одржавања тематских скупова, односно симпозијума, о чему је посебно излагање имао академик Дамјановић, напомињући да су такве конференције од посебног значаја. На њима би научни радници изнели своја мишљења и запажања о времену у којем смо, о надолазећем добу које ће бити препуно догађаја, а чији се заметак већ назире. Тим поводом је прихваћен предлог да о могућим тематским насловима симпозијума иницијативу преузму академик Радомир Смиљанић, академик Проф. др Бранислав Ђорђевић и председник Европске асоцијације Ромских удружења Проф. др Бајрам Халити, који је као специјални гост узео учешћа у раду седнице наше Академије најављујући да ће 20. децембра ове године уручити звање почасног доктора наука академицима: Дамјановићу и Ђуричковићу, што је, како је нагласио, једногласна одлука Европске асоцијације Ромских удружења.
Иако је Академија темељ науке, неоспорно да догађаји налажу како размишљања тако и активности и на многим другим пољима.
На седници је, затим, једногласно осуђено свако насилно понашање и нецивилизацијске активности уперене против Срба и осталих мањинскиох заједница на Косову и Метохији уз констатацију да је Космет јужна српска покрајина и да свако друго размишљање не иде у прилог националном интересу нити је на корист чак ни онима, који су окупирали тај простор српске земље и сада би да га присвоје.
Констатована је и потреба већег ангажовања чланова свих петнаест Одељења Академије, и одговорност која произилази из Статута и Правилника о раду академије СКАНУ.