О Видовданској седници Српске Краљевске Академије научника и уметника СКАНУ известио је и део медија. Више текстова објавиле су „Вечерње новости“, затим Подримњске, као и РТВ Подриње и неки други медији, што се може видети из дела текстова на страницама које следе.
В. Митрић
СВИ У СЛУЖБИ РОДА СВОГА: „Видовданска лоза" СКАНУ у Београду
СРПСКА краљевска академија научника и уметника данас је у Београду организовала велику научну, културну, уметничку и духовну манифестацију „Видовданска лоза".
Они су поручили да и данас, на наш велики дан, на Видовдан, који је обележио сву нашу историју, сва наша васкрснућа и тренутне падове из којих смо излазили још снажнији и бољи, из свег гласа дајемо до знања да ћемо, као институција која у својим редовима, поред осталих, има више од 100 доктора наука и универзитетских професора, бранити наш род и нашу отаџбину знањем, умећем, радом, трудом и одрицањем, јер је ово наша земља и другу немамо.
Академик др Драган Дамјановић, председник СКАНУ, истакао је да је Србија, кроз историју, имала вазда велике изазове, муке и невоље, „али Србин никад није дозволио да буде на страни зла, због чега је ко зна колико пута плаћана велика цена, не само у два светска рата“.
- Па, зар неко мисли да потомци тих људи могу да се одрекну Космета или да „дигну руке“ од Републике Српске - пита се Дамјановић и одговара:
- Никад! Баш никад. Свет је пун неправде на коју смо се и навикли. Ту смо да са својом државом радимо, градимо и понашамо се савесно и одговорно. Ту смо да подстичемо, подржавамо и помажемо нашу младост да остану на родној груди. Ту смо да истакнемо све што је вредно, али и да без пардона укажемо на лоше, али аргументовано, неострашћено и само у једној намери да нам свима, у нашој Србији, буде боље.
Академик професор др Мирко Керкез, чувени српски хирург, каже да „Србија има данас цвет паметних, мудрих, вредних и часних глава, који су гаранција за њену светлу будућност“.
- Имамо руководство државе које слуша „ехо“ рода свога, а таква хармоније није нам баш била јача страна кроз векове, деценије и године - каже академик Керкез. - Сад јесте. Богу хвала. Ту смо да будемо слуге свога рода, да помажемо и радимо како је најбоље. Видовдан је дан кад треба тако нешто да се каже, а остали дани су прилика да то и потврђујемо.
На свечаној академији СКАНУ висока уздарја добили су академик Милета Томић, легендарни стручњак за безбедност, један од најбољих у Европи, и постхумно Благоје Јосиповић родом са Мајевице у РС за велики допринос заштити права и слобода српског рода у расејању и земљи. Председник Научног већа академик Мирко Керкез примио је, за СКАНУ, велику архијерејску грамату, којом је ову установу наградио епископ шабачки Лаврентије, један од најугледнијих наших архијереја. То уздарје, са потписом у међувремену умировљеног владике, добили су и академик Драган Дамјановић, председник СКАНУ, и јереј мр Стефан Дамјановић за велику посвећеност Богу, роду и Цркви, како је написао владика Лаврентије.
У почасног члана СКАНУ „произведен“ је Милош Мирковић из Бијељине, досадашњи њен виши стручни сарадник.
СКАНУ ПОСТХУМНО НАГРАДИЛА ИНЖЕЊЕРА БЛАГОЈА ЈОСИПОВИЋА
РОДУ ЖИВОТ ПОСВЕТИО
На свечаности Српске краљевске академије научника и уметника у Београду, поводом Видовдана, високо уздарје Велику златну платеу постхумно је добио инжењр Благоје Јосиповић, родом са Мајевице у Републици Српској, неуморни бораца за права Срба у расејању и земљи, неуморни народни трубин, родољуб, правдољуб, хуманиста, велики стручњак, велики пријатељ генерација новинара „Новости“.
Признање за деду примио је унук Стефан Јосиповић, гимназијалац из Бијељине, који је, већ, овенчао славом издашно здање из математике, па је ове године, поводом 30 година Републике Српске, одликован великим одличјем, које му је уручила председница РС, Жељка Цвијановић.
И деда је био сјајaн математичар, што је и Стефанов старији брат Милош бриљантан студент на Техничком факултету у Новом Саду, као што су били њихови родитељи, Снежана, професор географије и отац Стеван, доктор ветеринарске медицине.
Благоје Јосиповић је, поред осталог, обездбедио екслузивни интервју са тадашњим немачким канцеларом Гедрхардом Шредером, два месеца после бомбардовања наше земље, 1999 године, први интервју коју је неки немачки канцелар дао неким новинама на тлу некадашње СФРЈ у ком је први човек Немачке, између осталог, признао да је грешка преурањено признање Словеније, Хрватске и БиХ.
Јосиповић је, уочи рата, био оснивача Странке Југословена, која је у земљи и расељану, „била битку“ за мирно решење југословенске кризе.Годинама је, пардона и страха, упирао прст у ратне профитере највећег калибра, поручујући да они, никад, не могу да буду патриоте и да су само омоча о врату свом роду и својој земљи.
Рођен у рударској породици на Мајевици, као унук Цвике Јосиповића који је пре више од једног века закопао прву лопату угља из угљевичког копа, половину радног века провео је у Немачкој, где је био вредан у раду наших клубова.Никад није заборављао одакле је потекао, па је прикупљо помоћ за људе у некадашњој СФРЈ, посебно рударским породицама, после несрећа.На почетку рата, када је његова комплетна породица одлучила да брани своја огњишта, села и градове, напустио је Немачку и сам им се прикључио од првог до последњег рата у ком је био на разним дужностима од борца у рову, до старешине, а стизао је да издаје ратне новине, на Мајевици, и да прави прилоге за РТС.
Због изузетне упућености о многим важним питањима у земљи и расејању, расветљавања афера, био је „трн у оку“ многим моћницима до последњег даха.За њега, рођеног на левој обали Дрине, Србија је, како је говорио, „била његова највећа љубав као и његових предака који су је бранили, не марећи за границу на Дрини“
БРОШУРА „КРВАВИ ОКТОБАР У ЈАДРУ 1941“ ПРЕД БЕОГРАЂАНИМА
НОВОМУЧЕНИЦИ МЕЂУ КОРИЦАМА
У оквиру велике културне, научне, духовне и уметничке манифестације „Видовданска лоза“ Српске краљевске академије научника и уметника, на Универзитету УН у Београду, на Теразијама, je представљена брошура „Крвави октобар у Јадру 1941 године, чији је аутор Владимир Митрић, новинар „Вечерњих новости“ и члан СКАНУ, рекао је академик др Драган Дамјановић, председник СКАНУ.
Издавач брошуре је СУБНОР града Лозница, чији председник Живота Исаковић, истиче да је „велика ствар да буде представљена у српској престоници“.
-Ово је, у најкрећем, приказ страдања мештана Горњег Јадра у октобру 1941. године, када је 342 фашистичка дивизија, коју је предводио генерал Франц Беме, у овдашњим селима, убила око 3000 људи, а само у Цикотама око 400 међу којима претежно нејачи, деце и беба старих тек неколико дана -прича Исаковић. -Ове године, после осам деценија од тог неосуђеног злочина, подигли смо им спомен знамење удружени СУБНОР, град Лозница, Министартсво за рад и запошљавање и добри и племенити људи из Јадра и околине.
У брошури су, поред осталог, сва имена страдалника и она је, како каже академик Дамјановић, „живи језик уз спомен обележје, да појасни и објасни онима који не знају за ово највеће страдање сељака у Европи, не само у Другом светском рату“.
-Дужни смо да негујемо културу сећања, како се ово зло нигде, никад и никоме не би догодило -рекао је академик професор Мирко Керкез, чувени наш хирург, председник Научног већа СКАНУ. -Покренућемо иницијативу код СПЦ да на једном од њених сабора ови новомученици буду уписани у књиге светих.
НАЧЕЛНИК НОВОБЕОГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ПОСТАО РЕДОВНИ ЧЛАН СКАНУ
ЗНАЊЕ НЕ ШТЕДИ
Милета Томић, вишегодишњи начелник Полицијске станице у Новом Београду, одлуком Научног већа Српске краљевске академије научника и уметника, примљен је за њеног редовног академика.
Повељу о избору за акдемика предао му је академик професор др Мирко Керкез, угледни српски хирург, који је нагласио да,“људи попут Томића су драгоцени и вредни, јер знањем, умећем и посвећеношћу пословима безбедности дају ваљан амбијент за живот, рад и учење људи“.
-Томић је врхунски професионалац, један од најбољих познавалаца велеградских безбедносних (не)прилика у Европи, чија су знања, која несебично преноси на млађе, важна не само за њих, већ и за државу -каже академик Керкез.-Одавно је и СКАНУ каовредан и стручан члан, који је радом и трудом заслужио да уђе у ред редовних академика.
ВИДОВДАНСКО ПРИЗАЊЕ ДИРЕКТОРУ ЈП „СРБИЈАШУМЕ“
ВИТЕЗ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ
Брига о чистом ваздуху,кога нема без добрих шума, која су “плућа наших крајева, градова и државе“,али и којих нема без незагађених вода и земљишта на сваком кораку посао је на ком, са својом „армијом“ сарадника и следбеника истрајава Игор Брауновић, генерални директор ЈП „Србија шума“ и Еколошког друштва „Наша Дрина“, чије је седиште у Малом Зворнику.
Зато му је, како стоји у образложењу, Српске краљевска академија научника и уметника, на свечаности „Видовданска лоза“ у Београду, доделила престижно признање „Витез природе Србије“, који је за њега, који је био спрелен да присуствује тој светковини, примио активиста Удружења „Наша Дрина“, дипломирани економиста Петар Банковић.
Осим што ту важну битку бије, предводећи врхунсе српске шумаре, како кажу у СКАНУ, Брановић је,као један од кључних оснивача и председник Удружења „Наша Дрина“,показао да вредан рад даје и те какве разултате,при чему исчезавају ружне навике наших људи према води, земљишту и шумама.
-Никада око Дрине,у њој и око њеног језера,није било чистије и уредније, до заживљавања удружења „Наша Дрина“,које води Брауновић својим знањем, пожртвовањем, радом и угледом-наводе у СКАНУ. -Овакви привредници, волонтери и заштитари
природе, а још и истински поштоваоци нашег националног и културног наслеђа, који имају много присталица уз себе дају нам наду да ћемо младим поколењима оставити здраву средину и што је могуће више чист ваздух
-Овим признањем подсећамо надобра дела, која следе пут првог председника СКАНУ, Јосифа Панчића, и оно треба да буде подстицај и другима да чувају и унапређују природу -каже академик професор др Мирко Керкез, угледни српски лекар и председник Научног већа СКАНУ.
ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ ЗА ПРОФЕСОРКУ ДР ВЕСНУ СТОЈАНОВ, УГЛЕДЕНОГ КАРДИОЛОГА ИЗ КЦ СРБИЈЕ
ПОСТАЛА АКАДЕМИК СКАНУ
На предлог Научног савета, којим је председавао академик професор др Мирко Керкез, за академика, редовног члана, Српска краљевска академија, која наставаља традицију оне од Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Слободана Јовановића и Исидоре Секулић, Стојана Новаковића и других до данас, изабрана је професор др Весна Стојанов , кардиолог у Клиничком центру Србије, вишегодишња председница Удружења за хипертензију Србије и начелница Одељења за хипертензију у Клиничком центру Србије.
Повеља овој угледној докторки и универзитетској професорки уручена је на свечаности СКАНУ у Европском центру за мир и развој Универзитета при Уједињеним нацијама.У образложењу за пријем за редовног члана СКАНУ истакнуто је, поред осталог, да је ова угледна професорка и докторка један од највећих стручњака за хипертензију, не само у земљи, већ у Европи.
-Имајући у виду колико људи болује од хипертензије, јасно је да се бије свакодневна,
даноноћна болест за живот сваког човека, што је велики национални посао, важан да важнији скоро не може да буде, а колегиница Стојанов, баш тај посао годинама ради, не само стручно, ваљано и предано, већ и неуморна, као сјајан лекар, професор и личност која, свим срцем, љуби свој род, своју земљу и своју веру -каже академик Мирко Керкез.
Захваљујући се, како је рекла, на пријему „у ову дивну академију“, професорка Стојанов изразила је наду да ће, како верује, удружени и сабрани, постићи још веће научне резултате, али и услове за њихово остварење, „што ће да означи нови пут у животу наше земље, Божји пут“.
-Јер све што смо бољи, вреднији, образованији, стручнији и посвећенији свом послу, ближи смо Богу -поручила је академик професор др Весна Стојанов.
СКАНУ на Видовдан проглашава Владимира Митрића за дописног академика: Србију и Јадар у срцу носи
Владимир Митрић, дугогодишњи стални дописник „Вечерњих новости“ из Лознице, Шапца, Републике Српске и БиХ, који је, на Видовдан 2018 године, на свечаној седници у Лозници, проглашен за почасног члана Српске краљевске акдемије научника и уметника, на Видовдан ове године, у уторак, у здању Универзитета Уједињених нација, биће проглашен за дописног члана СКАНУ, рекао нам је акадмик др Драган Дамјановић, председник СКАНУ.
Митрић је, и по занимању и по образовању, новинар. Новинарством се бави пуне четири деценије, од чега више од 35 година професионално. СКАНУ наставља традицију институције чији је први председник био Јосиф Панчић, а међу председницима и знаменити наш и светски научник др Јован Цвијић, а која, данас, има у својим редовима, поред осталих више од 100 доктора наука и универзитетских професора из земље и иностранства.
Митрић је добитник мноштва признања СКАНУ, као човек који је, у два наврата, сјајно, као председник Организационог одбора, организовао нашу највећу научну, културну, уметничку и духовну манифестацију „Видовданска лоза“каже академик Дамјановић.
„Јако је заслужан што је постваљен споменик Дарји Александровној, Рускињи, на Гучеву, која је дала живот збврињавајући и соколећи српске јунаке на почетку „битке међу облацима“ у октобру 1914. године“, објашњава академик.
Открио је беседу која је била на сахрани Вука Караџића, први је објавио текстове Исидоре Секулић о владики Николају у новинама, пред објављивање њених сабраних дела која је приредио протођакон др Љубомир Ранковић у тадашњем „Гласу Цркве“.
На његову и иницијативу његових пријатеља из СКАНУ и Епархије шабачке, од заборава је отргнут чувени епископ СПЦ Валеријан Стефановић Лешничанин, Јадранин, који је био први епископ шумадијски и владика који је, свим срцем и снагом својом, збрињавао српске избјеглице у престоном Београду у време Другог свјетског рата.
Владимир Митрић је, каже Дамјановић, изузетно заслужан за обнову Вукове спомен куће, којој је претило обрушавање о чему сведоче и стране у књизи“Сви Вукови сабори“ у издању ЦК „Вук Караџић“, али и за реафирмацију те највеће културне светковине код Срба, која је била сведена на локални ниво.
Добитник је Повеље и Плакете града Лозница.
Носилац је Оредена светог владике Николаја Велимировића, две грамате СПЦ, године 2002. проглашен је за новинара године „Вечерњих новости“, четири године касније добија признање за највећу новинарску храброст у Србији и ЦГ „Милан Пантић“, који додељује Компанија Новости, УНС, НУС и ЈП „Пут“ у Пантићевој родној Јагодини. Године 2019. Митрић добија највише могуће признање „Вечерњих новости“ -награду за животно дјело „Слободан Глумац“, као најмлађи њен добитник од када се додељује. Овенчан је и повељом „Олимпијаде хуманости“ Дечије амбасаде „Међаши“, чији је потпредседник Колегијума за Србију већ годинама.
Митрићева и идеја његових пријатеља из Епархије шабачке и СКАНУ била је и да се постави спомен обиљежје на кућу у Шапцу у којој је живјела наша чувена списатељица и прва жена академик СКАНУ код нас Исидора Секулић – истиче академик Дамјановић.
Владимир је био члан Оргнаизационог одбора за обележавање 700 година Манастира Троноша и иницијатор, из реда верника, за канонизацију троношког архимандрита Стефана Јовановића, што је прихватио Свети архијерејски сабор СПЦ и уписао га у књиге светих.
Био је и део Одбора за изградњу Спомен храма на Мачковом камену у знак сећања на јунаке те и битке на Дрини, поводом века од завршетка Првог светског рата као и за уређење порте Саборне цркве светих апостола Петра и Павла у Шапцу.
За изградњу цркве на чувеном пољу Тичару код Лознице проглашен је за добротвора.
Учесник је великог броја хуманитарних акција, вриједан, храбар, одважан, образован, правдољув, искрени човјекољубац, врстан као пријатељ, комшија суграђанин, сународник и познаник. Митрић је добитник награде „Миша Анастасијевић“, коју додијељују универзитети у Новом Саду, Београду, Источном Сарајеву и Бањалуци са привредним коморама Србије и Републике Српске и новосадске „Медиа инвент“.
Већ годинама, после добијања тог признања, често је у жирију за додјељивање тог престижног признања. Један је од кључних аутора дјела „Хероји и неимари“, чији је покровитељ Влада Србије, објављеног на 950 страница, која свједоче о 400 добитника тог признања на обје обале Дрине и Саве.
