НОВИ РЕЗУЛТАТИ – МЕЂУНАРОДНА ПРИЗНАЊА

Академија СКАНУ добила Консултативни статус УН !

Седница наше Академије, одржана 25. новембра 2021. године у сали УНС-а у Београду, потврдила је одлучност да се, без обзира на околности, радом може напред. Уз извештај о годишњем пословању, који је једногласно усвојен, било је времена и за поезију, предлоге и разговоре на актуелне теме. Први део седнице био је свечан, гост је био Тома Недић, из Обреновца, са својом трећом књигом поезије о српској и ромској деци у ,,крилу Светог Саве“, чији издавач је НИАР, а рецензенти тројица наших академика. Реч је о песмама написаним на српском и ромском језику (преводилац Бајрам Халити) намењеној и ромским мајкама ,,Да својој деци пре спавања казују како је Свети Сава живео у миру, љубави, и као просветитељ волео све људе, без обзира на верску, националну или расну припадност... Светом Сави је центар свих збивања био човек а не било шта друго.

- Инспирација за ову књигу био ми је први роман о Савиној мајци, Светој Анастасији, који је написао академик Драган Дамјановић, а који је бестселер у Србији. Свакако, идеја ми је да наставим са писањем нових песама не само о Светим Немањићима, већ о свим значајним Србима-рекао је господин Недић, коме је уручена медаља са ликом Свете Анастасије.

А пре него што је прочитан извештај о раду Српске Краљевске Академије научника и уметника, председник СКАНУ, академик Дамјановић, подсетио је на лик и дело у међувремену упокојених академика: Проф. др Веселина Веска Трајковића, Проф. др Радана Џодића и Проф. др Бранислава Талића.

---------

У годишњем извештају рада Академије за 2021. годину, наведене су бројне активности, међу којима:- Традиционална манифестација ,,Видовданска лоза“ одржана у Соко Бањи, којој су присуствовали академици: Мирко Керкез, Миљко Ристић, Борисав Каменов, Никола Цекић, Драган Дамјановић,Саша Филиповић, Сокол Соколовић (уручио као поклон две слике), а домаћини су били челници општине. Академија је уручујући признања Сокобањској болници, за труд у борби поритву Ковида, уручила иста и тамошњим уметницима, самохраној мајци са више деце, ратарима, рударима, туристичким посленицима. Академија је предложила да се на врху Ртња обнови најстарији храм у том крају, да се поред њега излије бетонска плоча са називом ,,Новаков белег“, значи величине стопала, јер је најбољи тенисер света Новак Ђоковић, нешто раније боравио на тој планини, и да Академија мајци Новаковој госп. Дијани, уручи „Орден мајке Југовића“, за успех њеног сина, за све успехе ове у свету већ знане породици;

- Месец дана касније, у јулу, Академија је одржала свечану седницу у Лозници, којом приликом су присуствовали академици: Голубовић, Митрић, Филиповић, Мирковић, Керкез (као домаћин), Дамјановић, затим гости из Републике Српске и амбасадор Палестине са породицом, коме је Академија уручила своје највеће признање, због чињенице да Палестина није признала самозвано независно Косово. Амбасадор Палестине, примајући високо признање Академије, поручио је: ,,Док је Палестине Косово ће бити Србија, а 53 исламске земље могу узети учешће на међународној конференцији, коју би организовала Академија, на тему зашто је Космет – Србија, и шта је то српски национализам...“

- На Међународној конференцији о сећању на жртве геноцида над Ромима, током другог светско рата, одржаној у Скупштини Србије 2. августа, у организацији Института за европске студије Рома и истраживања злочина против човечности и међународног права, наше Академије , учешће су узели и наши академици: Драган Дамјановић, Мирко Керкез, Миљко Ристић, Вељко Ђукић, Драган Нововић и Бајрам Халити (Председник Института). На скупу је донета одлука да се Декларација о страдњу Рома подржи, и затражи од ЕУ да призна да је био извршен геноцид над Ромима. Са Конференције је штампан Зборник са радовима учесника на ову тему;

- Академик Жељко Видаков Зиројевић, учинио је да се на три нова спомен Обележја у Лапову, Крагујевцу и Рачи, борцима Априлског рата подигну, и на њима, као дародавац ових обележја, буде уклесано и име наше Академије. И у знатном броју Рецензија, академик Зиројевић наводи СКАНУ као своју научну подлогу за успешан рад, не заобилазећи академију ни у једном свом остварењу, редавно на свим скуповима са поносом истичићу чињеницу да је њен члан, дајући тиме свој допринос и испуњењу оних Статутарних обавеза које, као потребу , имају и сопствену презентацију своје научно-стварлачке припадности нашој академији;

- Академик Драган Батавељић, навео је неколико књига преведених на стране језике, објављене у Бечу, где су Рецензенти наши Академици: Дамјановић, Зиројевић, Комбах и он.

- Веома активни у презентовању Академије, кроз књиге и радове, били су током године и академици Милка Ђукић, Марко Андрејић, Нововић, Батавељић...;

- У два међународна рада, академик Бранислав Ђорђевић, апострофира Академију као носиоце научних идеја;

- Академија је поптисила Меморандум о сарадњи са Институтом за европске студије Рома и истраживања злочина против човечности и међународног права;

- Са Међународног Дана ромског језика, обележеном на Универзитету Мегатренд у Београду 5. новембра, у организацији Међународног Института за Ромолошке студије (Председник дугогодишњи, сада бивши Министар господин Јован Дамјановић) где су учешће узели су наши академици: Проф. др Љиљана Марковић, Дамјановић и Халити, послата је порука међународној јавности да је стигло време да се стандардизује ромски језик, изврши унификација и кодификација, како би могло да се ради на наставној литерутури за ромску децу , јединствена за Србију и регион. Академик Халити написао је први српско - ромски речник са граматиком, правописним саветником са преко 50. хиљада речи, који је на 56. Међународном сајму Књига 2011. у Београду награђен као ,,Најбољи подухват за књигу у 2011“. Овај научни скуп на Мегатренеду забележило је неколико телевизијских кућа, па су се тако чуле и нове идеје наших академика , и на очувању и јачању Ромског језика, кроз школе, Инстутите, Универзитете, културу...;

- Почетком октобра месеца, Институт за европске студије Рома и истраживања злочина против човечности и међународног права, преко Међународних институција обезбедио је нашој Академији СКАНУ ,,Консултативни статус при УН“ који су верификовале три међународне Асоцијације. Тако се наша Академија сврстала у највиши ранг светски прихваћених научних институција;

О овим и многим другим активности казивали су и присутни чланови, Академици: Мирко Керкез, Љиљана Марковић, Љубомир Чимбуровић, Милијана Балевић, Стојан Секулић, Жељко В. Зиројевић, Драган Батавељић...као и сарадници.

Извештај је обиловао и многим другим наведеним догађајима и усвојен је једногласно.

---------

Окупљенима на скупу обратила се и гошћа из Грачанице, госпођа Александра Марковић Михајловић, наводећи активности које држава Србија води на Косову и Метохији, зарад опстанка нашег народа на том делу своје земље. Обраћање госпође Марковић Михајловић, било је корак даље у спознаји најновијих догађаја. А за активности које ова мајка, хероина, повратница, улаже на помоћи својим сународницима, награђена је медаљом ,,Милунка Савић“ , за витештво опстанка, повратка и одлучности да са тог дела српске земље остане са својим потомцима и својим наеродом.

Затим је академик Жељко В. Зиројевић, за задужбину даровао личне предмете Принца Ђорђа Карађорђевића (упаљач) и принцезе Радмиле Карађорђевић (дрвена кутија за накит), док је Председнику СКАНУ академику Дамјановићу, уручио на поклон Бројаницу блаженопочившег Митрополита Црногорско-приморског Светог Јоаникија Липовца.

Овом приликом је академик Зиројевић најавио нова дародавља Академији.

На седници је за дописног члана примљен познати спортски радник, Момир Кецман, рвач, тренер... о чијем раду и биографским подацима је у име Научног савета говорио академик Проф. др Сокол Соколовић. На предлог Научног Савета, господин Кецман је изабран за Секретара Одељења за Спорт и физичку културу.

На седници је у име Института уручен почасни докторат нашем Дописном члану, академику Др Душку Тезићу, као и признање академику Керкезу. Наглашено је да је Институт у сарадњи са Академијом, уручио и почасне докторате Др Весни Милановић, директорки болнице и Небојши Арсићу, проф. ДИФ-а, из Соко Бање, а нешто раније и дописном члану, академику Др Слађану Антићу

Седници је присуствовао и Протојереј Ђорђе Марић, из Шида, који је беседио о Светом Јовану Милостивом (тог дана је био празник!), Светом Јовану Златоустом и посебно о подизању храма Светог Великомученика Лазара Косовског у том месту. Не скривајући радост да у завршетку радова својим делањем помогне верни народ, као и чланови наше Академије, свако онолико колико сматра да треба и може, што су присутни поздравили и подржали.

Седница Српске Краљевске Академије научника и уметника је и овом приликом, као и до сада, била јавна, а на њој се чуло више предлога, сви у контексту даљег рада, испуњења обавеза чланова којима их обавезује и Статут о раду, као и других активности. Све у контексту бољих научних успеха и свеукупног развоја нашег друштва, народа и државе Србије.

Posted in Седнице / Meeting.