Поводом 178. година од формирања Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ) која је настала од Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, у Крагујевцу је одржана трибина и научни скуп „У сусрет 100-годишњици емиграције Руса у Србију“ коју су организовали представници наше академије, Национални савет Руске националне мањине из Панчева и Друштво за народно просвећивање „Светионик“ из Крагујевца.
Обраћајући се присутнима међу којима је и потомцима емиграната из Русије, академик проф. Жељко Видаков Зиројевић пожелео им је добродошлицу и истакао да СКАНУ траје више од века, да су је красиле и красе имена славних академика српског народа попут Јована Цвијића, Стојана Новаковића, Мике Петровића Аласа, генерала Јована Мишковића, Милана Ђ. Милићевића и многих других и да САНУ која себе сматра настављачем Друштва српске словесности не може и не сме да заборави нити да се стиди што је формирана од СКАНУ, да су у њој били велики умови Србије па и шире као и да је један број емиграната из Русије били чланови Српске краљевске академије (генерал Константин Смирнов, Степан Кулбакин, Борис Литвинов, Борис Штајфон и многи други) и да ће СКАНУ ових дана издати посебну књигу са њиховик подацима али и Црвеноармејцима који су положили животе у одбрани наше отаџбине.
Поздрављајући све присутне госпођа Лариса Милич, члан Националног савета Руске националне мањине, родом из Краснојарска (Русија) истакла је задовољство овом првом научном трибином и одала признање академији СКАНУ за њено организовање и прво расветљавање овог значајног питања. Такође се у свом реферату осврнула на период доласка Руса у Србију и на догађаје који су се десили у тадашњој Русији.
У раду трибине учешће су узели, кроз излагање научних радова, др. Милутин Матић, Милован Ћурчић и Слободан Николић.
Пре одржавања научног скупа положен је венац на спомен обележје погинулим борцима Црвене армије. Запажено је било учешће великог броја младих којих је ова тематика посебно заинтересовала.
