ИДЕЈА ПУНО, ИНТЕРЕСОВАЊЕ СВЕ ВЕЋЕ

Прва јесења седница Српске Краљевске академије научника и уметника - СКАНУ одржана је 24.09.2018. године, уз присуство великог броја чланова, представника научних асоцијација, амбасадора Републике Кипра и гостију из земље и иностранства.

Разматране су успешне активности академије током минулих месеци, са посебним освртом на већ традиционалну манифестацију „Видовданска лоза“ о чему је говорио академик Владимир Митрић, најављујући низ нових активности које ће бити одржане у Подрињу. Затим је о идејама штампања посебних издања везаних за манифестацију, казивао академик Драго Мирковић, напомињући да Академији предстоје нове активноси, од посебног значаја за даљи национални и културни развој нашег народа и друштва.

Председник жирија за доделу награда за песничку манифестацију „Анастасијини дани“ која тек предстоји, академик Љубиша Ђидић, предложио је да се ова манифестација одржи у Београду, за шта ће се накнадно одредити термин,напомињући да је идеју иницирао академик Драган Дамјановић, који је од свог романа о Светој Анастасији, првог у нас после осам векова, издвојио више од пола милиона динара на рачун Епархије Нишке, за обнову Богородичиног храма, који је и даље у рушевинама код Куршумлије . Реч је о првој задужбини Великог жупана Немање (Светог Симеона Мироточивог) у којем је његова супруга византијска принцеза Ана, касније Света Анастасија, провела последње године свог монашког живота. Затим је Мирослав Болтрес Мишел, члан Жирија за доделу песничких награда, прочитао имена награђених. Прихваћен је ранији предлог академика Дамјановића да сви песници који су на Конкурсу испунили услове, буду заступљени у „Анастасијином зборнику“, чије се штампање очекује наредног месеца, и сви добију „Благодарнице“.

Најављујући нове активности, председник Академије др Драган Дамјановић, најпре је уручио освештану икону Светог Симеона Мироточивог, амбасадору Кипра господину Констатинос Илијадису, уједно му се захваљујући и на одлучности Републике Кипар да не подржи пријем самопроглашеног независног Косова у УНЕСКО, напомињући да ће Академија на једној од наредних седница, управо тим поводом, амбасади Кипра уручити посебно признање.

Његова екселенција амбасадор Илијадис је у свом обраћању поновио да Република Кипар никада неће признати самопорглашену републику Косово и да прихвата предлог академије о сарадњи научних радника две земље, из свих области, размени научних искустава и успостављању чвршћих међусобних веза.

У свечаном делу седнице једну од музичких нумера извела је на клавиру госпођа Агота Виткаи Кучера, професорка Универзитета на академији уметности-департману драмских уместности, иначе позната оперска дива из Новог Сада. Заиста маестрално она је два пута извела композиције светских музичких великана.

У истом музичком светлу представио се и млади Немања Гузиан, из Апатина, будућа звезда наше музичке естраде, изузетног талента за народни мелос.

Затим се приступило пријему нових чланова.

Академик Љубиша Ђидић, у својству ментора, представио је новог члана академије др Христоса Риаваса, из Лимасола са Кипра, који је својим научним радом у Америци, на бројним факултетима, као и на Кипру, постигао веома велике успехе. Др Христос је добитник и престижног признања за 21. век из области неурологије. Пријатно је било видети и присуство супруге Оливере рођене Јаковљевић, сада већ нашег академика др Христоса, с и њихово двоје деце Филипа и Елизабете. Тим пре што је најмлађег Риавас, пожелео да у име своје породице, својих вршњака са Кипра, поздрави скуп, и међу првима честита свом оцу ову високу титулу, коју је др Хростосу уручио председник Научног савета проф. др Мирко Керкез.

Академик др Христос Риавас је, захваљујући се на пријему у Академију, најавио активности које наша СКАНУ може обављати и на Кипру, уз напомену да ће с радошћу и у што скоријем времену прихватити делегацију наше академије на Кипру, ради потписивања Меморандума о даљој сарадњи.

Проф. др Раденко круљ, секретар Одељења друштвених наука, у својству ментора, представио је, затим, др Драгана Нововића, кандидата за пријем. Овај доктор правних наука, познати адвокат, са богатом биографијом научних радова, постао је Дописни члан. Академик Нововић је за ву прилуку, са собом повео и комплетну породицу, међу којима и двомесечног унука.

Велика Захвалница за „Хуманост и човекољубље“ уручена је Божу Ј. Ивановићу, за посебну врсту помоћи немоћној старици. Божо и његова супруга Рада су личним примером потврдили како се непознатима, који су у невољи, без тражења било какве надокнаде, може помоћи. Признање је уручио академик Проф. др Стојан Секулић, секретар медицинског одељења Академије.

На седници је било веома занимљиво конструктивно излагање господина Жељка Чуровића, који је у име покрета „Српска вертикала“ и Српско-руског удружења „Сава Владисавић“ говорио о активностима које воде ка очувању Косова и Метохије, закључујући поздравом „Догодине у Призрену“.

Обраћања свих присутних садржала су конкретне предлоге, а после седнице је у холу припремљена закуска и разговор са најуспешнијим ствараоцима.

Posted in Седнице / Meeting.