Саопштење за јавност.
Поводом катастрофалне ситуације која је задесила Србију, Српска Краљевска Академија научника и уметника одржала је ванредну Седницу и одлучила да се сви њени чланови ставе на располагање Влади Србије и народу на угроженим подручјима. Више доктора медицинских, техничких, економских и осталих наука, чланова и сарадника, спремно је да пружи свој максимални лични допринос у овако тешкој ситуацији.
Академија изражава велику подршку и свим познатим и непознатим људима, радницима и радним организацијама, штабовима, спасиоцима, ватрогасцима, полицији и војсци Србије, који улажу надчовечанске напоре за спас људи, имовине и добара!
Посебно Влади Србије на челу са Премијером Александром Вучићем и његовим сарадницима. која је правовремено реаговала и показала да можемо бити организована и одговорна држава!
Српска Краљевска Академија научника и уметника изражава захвалност и братској Руској Федерацији која је слањем хитне помоћи и спасиоца, по ко зна који пут у историји, показала ко нам је прави и искрени пријатељ!
Академија уједно апелује на комплетно грађанство Србије да се укључи у пружању помоћи угроженим подручјима, јер је допринос сваког појединца потребан и према својим могућностима помоћи ће и новчано, за набавку и хране најугроженијима.
Као светао пример нам могу послужити и добровољци са Косова и Метохије који су, и поред тешких услова у којима живе, већ пристигли у помоћ својим сународницима у угроженим крајевима Србије.
ВАНРЕДНА МАЈСKА СЕДНИЦА
Ванредна седница Академије одржана је 16 маја 2014 године. Уз молитву Господу, коју је узнела певачка група жена- мирјана храма Свете Тројице из Баћевца, намењену спасењу људи, имовине и добара у поплављеним крајевима, присутни су одали пошту и страдалима у овом незапмћеном невремену над делом Србије.
Затим је председавајући , академик Дамјановић, предложио да се надлежнима у земљи упути Саопштење у којем је дата пуна подшка свима који улажу максимум напора да се спасу животи, имовина и све друго, уз поруку да се чланови Академије стављају на располагање угроженим подручјима, нашем народу и држави.
Уз напомену ко је са седнице оправдано одсутан, по већ устаљеном реду дата је реч гостима.
Академик Мирко Керкез је упознао присутне о најављеном одржавању Симпозијума, који организује Академија.
Академик Раденко Круљ ментор, за пријем новог члана Академије, Проф. др Драгана Солеше, иако спречен да присуствује, упутио је образложење о разлогу за пријем овог новог академика у којем је наведено: Проф. Др Драган Ђ. Солеша осведочени експерт и цењени стручњак за област Информатике и Информатичке технологије, научни радник и истраживач за поље техничких наука, професор универзитета и васпитач бројних генерација студената др Драган Ђ. Солеша, рођен је 10. новембра 1959. године у Босанском Великом Селу, недалеко од Кикинде. У том развијеном индустријском амбијенту вишенационалне али веома толерантне Војводине (од металске, хемијске, прехрамбене, дрвне и грађевинске до штампарске индустрије, а данас и високо образовање), завршава основну и средњу школу прве пердуслове за стицање високог образовања и почетка каријере универзитетског професора и научног ствараоца, као великих изазова који су се налазили испред њега. Он их у брзом темпу достиже, овладавајући једном по једном степеницом образовања и искорачујући корак по корак, без застоја, све до највиших академских звања и највишег нивоа образовања.
Најпре завршава технички факултет у Зрењанину 1982. године, а затим магистарске студије 1996. године да би 1998. године стекао докторат одбранивши докторску дисертацију на истом факултету.
Заљубљеник у Информационе технологије и са посебним уважавањем егзактних и поштовањем хуманистичких наука Драган истражује са особитом пажњом имплементацију информационих система у савременом пословању и едукативним процесима.
Велику пажњу, такође, посвећује популаризацији стручно-научне истине у информатичким и квантитативним методама, радећи стварајачки и предано на њиховом развоју и примени у друштву и економији знања, са посебним аспектом реализовања у сфери високог образовања.
Његово ангажовање на популаризацији и осавремењавању наставе Информатичке групе предмета доприноси значајном унапређењу и усавршавању процеса ове наставе кроз комплетирање њене технолошке основе рада. То му помаже у изради два нова студијска програма за Инфоматику и Информационе технологије, намењене: основним, мастер и докторским студијама (које су прихваћене и акредитоване од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета.
Своју наставно-научну делатност професор Солеша започиње на Учитељском факултету у Сомбору 2002. године, на коме је биран за декана у више мандата, па и у периоду од 2005-2010 године када је овај факултет (као и Учитељски факултету Јагодини) променио назив у Педагошки факултет. Од 2010. до 2011. године ради и руководи на факултету Информационих технологија у Београду у својству декана, а од 2011. године на факултету за Економију и инжињеријски менаџмент у Новом Саду, где је најпре биран за продекана за науку и међународну сарадњу, а касније преузима дужност декана и изводи наставу из Инфоматике и Квантитативних метода и информационих система, где је и данас.
Као професор, продекан и декан показао је значајну преданост послу дајући велики допринос у унапређењу рада поменутих факултета. Своју огромну животну и радну енергију зна да усмери и усредсрееди ка великим циљевима, радећи стално, темељно, одговорно и предано са ентузијазмом и великом вољом сматрајући да је свако дело човек сам. Уз то је велики труд улагао у сопствени развој и напредовање како би достигао и највећа научна звања, поштијући редовне процедуре избора од доцента до редовног професора. Често је испољавао критички став према оним подухватима који нису били научно верификовани у пракси истраживачког рада и проверени у практичним огледима.
Објавио је 8 (осам) књига, 2 (две) међународне монографије и преко 120 стручних и научних радова, у домаћим и међународним часописима, са рецензијама од значаја за развој науке. Радови су оцењени са веома високим коефицијентом компетентности – од 1 до 15 што је укупно преко 300, а у часописима од М-11 до М-63.
Драган Солеша је такође руководилац или учесник великог броја пројеката – било да их је организовало наше Министарство науке и образовања или су били међународног карактера, рецензирао је и неколико међународних монографија. Учествовао је и као члан Комисије или ментор у значајном броју дипломских, мастер, магистарских и специјалистичких радова као и докторских дисертација.
Обимност, квалитет и велики успех у стваралачком истраживању и научно просветној делатности доносе му и бројне награде, признања и дародавнице, за ову прилику навешћемо само неке:
- Члан је Комисије за утврђивање стандарда професора, опреме и наставних средстава, при Министарству просвете и спорта Републике Србије.
- Рецензент је Комисије за акредитацију и проверу квалитета, при Министарству просвете Републике Србије.
- Члан је Конференције универзитета Србије (КОНУС).
- Гостујући је професор универзитета у Марибору и Високе пословне школе у Загребу.
- У својству иностраног експерта за област науке и информационих технологија одржава веома запажена пленарна предавања у иностранству, позиван је више пута на студијске боравке за проблеме реформи и развоја Курикулума (Хелсинки, Осло, Раваниеми, Ломоносову и др.).
Из свега напред реченог (и укупног опуса његовог стваралаштва) може се констатовати да у бројним активностима Драгана Ђ. Солеше постоји неколико темељних стубова по којима се он препознаје и који испуњавају један веома богат, стваралаштвом надахнут живот и рад. Речју, он је изузетно радознала, динамична и аутентична личност која се одликује упорношћу, ентузијазмом и самопрегором – посвећена бројним плановима за будућност.
Додатно образложење о пријему Проф. др Драгана Солеше у Академију, имао је и академик Љубиша Стојмировић.
Академик Керкез уручио је Повељу академика Професору др Драгану Солеши, који је у свом обраћању изразио захвалност за пријем у Академију, уз уверење да ће часно, са поносом, професионално и људски одговорно, носити звање Академика.
Академик Драган Солеша је положио и Заклетву.
Академик Проф. др Никола Цекић, известио је присутне да је изабран за Професора Интернационалне Академије архитеката,са седиштем у Софији и да ће наредне године у мају месецу, на 16 Светском Тријеналу Архитектуре, који ће се одржати у престоници Бугарске, на изложби имати представљање својих радова и свог укупног стваралаштва.
Затим је за кандидата – стручног сарадника Академија примила Веселина П. Џелетовића. Због одсутности истог, његов отац Павле И. Џелетовић примио је Повељу, и искрено се захвалио Академији на овом веома „важном гесту за Веселина“ иначе плодоносног писца.
Под тачком разно, председавајући је информисао присутне о недавном боравку у Солуну, предлажући да Академија додели ,,Златну повељу“ господину Ђорђу Михаиловићу, чувару српског Православног гробља „Зејтинлик“, што је једногласно подржано.
Други предлог председавајућег Дамјановића био је измена Уредбе, на основу које је приступање у чланство у Академији, изван територије Србије, напомињући конкретно оне из Републике Српске, било скупље од тарифе по којој овдашњи чланови приступају Академији. Предложио је да се критеријуми изједначе, и да том Уредбом буду обухваћени и двојица већ примљених Академика - Бакић и Шкрбић, што је, такође, једногласно прихваћено.
Осврћући се на предстојећи Симпозијум, констатовано је да ће се он одржати када се за то стекну услови, уз констатацију да се очекује још радова.