У организацији Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ), у капели чесме “Девет Југовића”, у манастиру Троноша, архијерејски заменик Епархије шабачке Мирко Вилотић са духовником задужбине Немањића и јадарским свештенством служио је помен академику професору др Јовану Цвијићу, на дан када је пре тачно 90 година преминуо.
Благосиљајући помен, епископ шабачки Лаврентије, почасни академик СКАНУ, поручио је да род, славећи знамените личности, даје светао пример младима да стварају дела којима ће задужити и отаџбнину и род, на радост своје цркве.
Поносни смо што је Јован Цвијић био на челу Српске краљевске академије и у њеном раду оставио огроман траг, уосталом као у свему што је радио, као научник истраживач Балканског полуострва, као ректор Београдског универзитета и као председник Српског географског друштва, које је основао и развио у корист науке планетарног значаја – рекао је академик професор др Мирко Керкез, председник Научног већа СКАНУ. Академик Драгољуб Мирковић, који је био напомену уз академика Срета Нога, нагласио је да је по многима Цвијић, рођени Лозничанин, наш најсвестранији научник, горостас науке и снажна личност достојна највећег поштовања за сва времене, па га се СКАНУ, зато, радо сећа.
Протођакон др Љубомир Ранковић, из Епархије шабачке, као врстан познавалац Цвијићеве биографије, казао је да славни Јадранин спада у ред најчувенијих светских умова, на кога је мајка имала значајан утицај. Подсетио је на доласке Цвијића с мајком Маријом у манастир Троношу и молитве код шупљих букви у којима су биле иконице.
ДУХОВНОСТ
ТУ духовну димензију уз посебно сећање на пешачење од Лознице, преко Тршића, до Лознице, и разговоре са мајком, Цвијић је само надограђивао, што је дало важан подстицај његовом огромном научном делу – поручио је др Ранковић.
В. Митрић