ЈУНСКА СЕДНИЦA (13. јун 2013.)

НАУКА У СЛУЖБИ НАРОДА

Свечана седница Српске Краљевске Академије научника и уметника СКАНУ, у јунском заседању, имала је заиста и свечан тон. Dr Jashiro NakaMats, Јапанац, који је обележио крај 20-тог и почетак 21 века, са више од 4.000 својих изума, добио је од Академије СКАНУ златну плакету „Никола Тесла“. Ово високо признање др NakaMatsu, на свечаној седници, уручио је Академик Проф. др Мирко Керкез, председник научног савета. У образложењу ове одлуке Академик Керкез је навео да је др NakaMatsu један од оних са највише проналазака у свету и једини из Јапана са највишим титулама. Уз то написао је преко 50 књига и предавао на бројним Универзитетима широм света.

Примајући ово високо признање др NakaMats се захвалио члановима Академије и обећао да ће у својој земљи, као и свету, искористити властити углед да промовише Србију, њене потенцијале и саму Академију СКАНУ.

Присуство овог угледног научног радника инспирисало је бројне чланове Академије да отворе низ занимљивих тема. Тако је Академик Проф. др Стојан Секулић, секретар Медицинског одељења, затражио помоћ у настојању да са групом сарадника урадио студију ,,Грачаница дрво живота“ напомињући да због најновијих догађаја ово насеље у централном делу Косова, где је и исељени КБЦ Приштина, губи свој досадашњи изглед, и ускоро ће, нажалост, бити све друго осим познате српске варошице око чувеног манастира Грачаница. Пројекат Академика Секулића има за циљ да за будућа покољења сачува досадашњи изглед и битне податке у Грачаници у којој је увелико, на њеним рубовима, започело досељавање Албанаца, одсељавање Срба и експанзивна градња кућа и објеката сваке врсте.

Академик Проф. др Миливоје Јовановић затражио је подршку Академије у реализацији пројекта „Фолклорно памћење избеглих и прогнаних Срба“ , како у заборав не би пало оно што је исконско и на изворишту српског бића, одакле је морало да избегне.

На мишљење да се Србија све више денационализује, и да томе доприносе поједини медији у којима готово да нема ничег националног, надовезао се Владан Динић, пошто је претходно примио „Златну повељу“ Академије намењене њему и часопису „Svedok“ чији је он власник и Главни и одговорни уредник.

Динић је, осврћући се на јавну сцену у Србији, рекао између осталог да се медији у Србији данас боре у тежим условима него икада пре.

-Стигло се до дна. Ми у „Svedoku“ покушавамо да задржимо праг националног интереса Србије и да не паднемо на ниво некаквих забавно чудесних емисија, што је идеја водиља многих медија који се данас оглашавају и штампају у Србији. Истина је да данас озбиљна штампа, а „Svedok“ то јесте, нема шанси против „буди Бог с нама“ новинама... Већина медија који излазе у Србији, осим места излажења, ни по чему нису – српски, већ антисрпски. У већини новина нема ни српског, ни националног. Нико више, док се власт отима за некакав виртуелни Датум, и не пише да нам се отимају Косово и Метохија! Наша држава је изгубила основни национални идентитет, па осим „Svedoka“ и ,,Печата“ у другим медијима, најчешће, нема ни „К“ од српске националне колевке, Косова и Метохије - казао је Динић.

Академик Проф. др Раденко Круљ, образложио је повод за доделу Захвалница браћи Горану и Бојану Стојчетовићу, члановима Народног позоришта из Приштине, који са колегама иду по ретким забитима Космета, одржавајући представе, па се тако недавно десило да су једну позоришну представу одиграли за једну старицу, Српкињу, из Урошевца.

-Ми ово радимо у најтежим могућим условима, и чинимо све да опстане српска култура и језик у нашој колевци. Народ нас веома разуме, срдачно прима и подржава, а тренутно смо ангажовани и на филму „Неспоразум“ у режији Ненада Тодоровића, управника нашег позоришта. Ово је и први српски филм на Космету, са сопственом продукцијом и уметницима са овог простора. Брат Бојан глуми и компонује музику за филм, а ја радим сценографију - рекао је Горан Стојчетовић, нескривајући захвалност Академији СКАНУ која је препознала њихов мукотрпан рад, како у позоришту, тако и на одржавању ликовних радионица у свим крајевима српске јужне покрајине.

Браћа Стојчетовић су посебно захвални Академији СКАНУ јер је, како су рекли, ово прва асоцијација у земљи која је имала слуха за њихов мукотрпни рад, и Народно позориште из Приштине које, опет, изводи представе широм Косова и Метохије, и у оним срединама где је остао да живи још само један Србин.

На Седници је усвојен и годишњи извештај рада Академије као и предлози даљих активности.

Објављено у Седнице / Meeting