СЕДНИЦА - НАУЧНИЦИ ЗА СРБИЈУ А НЕ САМО ЗА СВЕТ
Српска Краљевска Академија научника и уметника напредује корацима којима се могу, заиста, поносити људи од науке. На сваченаој Седници одржаној 30 новембра 2012 године у Свечаној сали Дирекције за вере и сарадњу са Србима у окружењу, Академија је у своје редове примила четворо чланова: Проф. др Мирјану Радовић – Марковић, Проф. др Радмилу Грозданић, Проф. др Бранислава Ђорђевића, емеритус-а и Др спец. Милијану Балевић.
Седница је, већ устаљеним начином, почела молитвом ,,Оче наш...“, коју је отпевала група богослова Светог Саве, на челу са својим професором Александром Јевтићем, а даљи рад скупа благословио је Протојереј ставрофор Зарије Зарић, духовник СКАНУ.
Поздрављајући госте, Драган Дамјановић, председавајући, истакао је да и овом приликом Академија у своје редове прима оне који су, не скривајући свој научни рад пред светом, потврдили да су достојни да буду чланови ове научне институције, која наставља традиције најстарије Академије на Балкану:
-Најбољи научници су они који много постигну, а мало се хвале. Бићу мудар да и ја, који из области којима се баве професорке Радовић-Марковић и Грозданићева, готово мало или још мање од тога знам, нешто од њих и научим. Свакако, и од професора Ђорђевића и докторке Балевић. Бити академик не значи носити звање, већ живети и радити као академик. Све што је наша Академија бројнија људима од науке, све више и сам увиђам колико је у нас људи од знања, са малим могућностима да га, управо нашем народу-пренесу. Но, доћи ће време када ће и ,,Српска памет“ остајати на корист свом, а не само другим народима. За то се залаже и наша Академија.
Затим је академик Раденко Круљ, као ментор, представио научна достигнућа Проф. др Мирјане Радовић – Марковић и Проф. др Радмиле Грозданић. Из веома опширне биографије ове две реномиране професорке, академик Круљ извукао је сиже, из којег се може закључити да је Академија из области којима се њих две баве, заиста добила добре чланове:
-Зар сама чињеница да је професорка Радовић-Марковић члан више иностраних академија, аутор на десетине књига, на стотине научних радова, предавач на више Високих школа и факултета, не казује више од речи којима бих могао да опишем њен научно истраживачки рад. Нема већег успеха за науку од човека који потврди да је успео да науци дода нешто ново и свој рад утемељи у научна достигнућа. Слично је, да не кажем приближно, и са професорком Грозданић. И њена знања и научни рад стечена су напором, самоодрицањима, а не само учењем. Када њих две представљам, као да и сам полажем испит-рекао је академик Раденко Круљ, предлажући их за редовне чланове Академије.
У име комисије за пријем, академик Мирко Керкез, представио је научна достигнућа Проф. др Бранислава Ђорђевића, који има звање –Емеритус, које му омогућује доживотни рад у просвети. А затим и досадашњи рад Др. Спец.Мирјане Балевић:
-Комисија је пред собом имала још једно задовољство. Професор Ђорђевић, рођен у Београду 1940.године, предавао је на више факултета у нашо земљи. Његова биографија је обимна, и доступна свима. Било да је реч о његовим радним ангажовањима у струци, било на дужностима ван факултета. А други наш кандидат Др Мирјана Балевић, посдипломац из кардиологије, као и на субспецијализацији из исте области, иако млада за собом има већ запажене научне радове. Од ње се очекује да у времену које долази, начини оне научне кораке који ће је једнога дана довести на позицију врсног научног радника-рекао је акадамик Керкез.
Образлажући одлуку Комисије, академик Мирко Керкез је констатовао да Проф.др Ђорђевић добија сзвање академика-дописног члана, а Др Балевићева звање кандидата-стручног сарадника.
Свечану атмосферу је још свечанијом учинила Ивана Букуречки, из Нове Пазове, ученица Музичке ,,Стеван Мокрањац“ која је на гитари одсвирала мелодија, одушевљавајући присутне, али и нотама које су се чуле, унела такав мир, после којег је седница настављена тако да се лако могло препознати да нико ником не замера на успеху, већ напротив, свако сваком се радовао, када је чуо колико је ко у науци постигао.
У наставку сенице за Потпредседника СКАНУ за научна питања изабран је академик Стеван Јовић, а за секретара Медицинског одељења, академик Стојан Секулић.
Академик Јовић је затим образложио разлоге за формирање Суда части Академије. Наводећи да је неопходно очување здравих односа, поштовања,важних постулата за нормалан рад, он је напоменуо да су сви чланови СКАНУ, без обзира на звање и репутацију, дужни да се држе најминималнијих правила, која обавезују сваку групацију и удружења људи, а то су да се сви чланови када добију позив за седницу, редовно одазову или на време пријаве оправдани недолазак, да уредно и прикладно одевени истој присуствују, да остале обавезе приликом ступања у Академију благовремено испуњавају...Напомињући да је Суд части надлежан да позове сваког ко не разуме, неће да разуме, или евентуално и намерно жели да мења критеријуме који су прописани Статутом Академије. Зна се прецизно ко може бити редован члан, ко дописни, ко почасни, инострани, кандидат, стручни сарадник, придружни или колективни члан ако је у питању фирма. А и ко може бити-појединац или организација-пријатељ Академије. Ту не може бити никаквих индивидуалних или групних партикуларних активности, јер се сви евентуални неспоразуми морају отварати на самој седници и решавати како Статут налаже-појаснио је потпредседник Јовић. За председника Суда части именован је Академик Бранислав Талић, за потпреседника академик-дописни члан Слађан Антић, а за чланове виши стручни сарадници – кандидати Милан Аксић, Александар Јевтић и Ана Сакић.
Како се седница ближила крају, свечаност је бивала евидентнија.
Почасни Председник СКАНУ академик Светомир Стожинић је, најпре, уручио Повеље новопримљеним члановима, као и Милошу Станковићу који је, захваљујући златним медљама донетим и из Јапана, сада добио звање Почасног члана. А затим и захвалнице појединцима, заслужним за допринос раду Академије. Најпре је Небојши Николићу, генералном директору ИП ,,Рад“, који је изразио спремност свеукупне сарадње са Академијом, Стожинић захвалио и уручивши му Захвалницу констатовао да је заиста леп и уносан гест да Академија и на пољу издаваштва сарађује са овом реномираном издавачком кућом.
Уручујући Захвалницу Добривоју Воји Димићу, власнику ТВ Јерина, из Смедерева, куће која је с радошћу прихватила да буде сарадник СКАНУ, академик Стожинић је рекао да свака медијска кућа треба да буде задовољна када за своје најближе сараднике има људе од науке, а не само књиге, песме или оне који их интерпретирају. На то је Димић срадошћу констатовао да је овом приликом био у ситуацији да се увери како међу академицима СКАНУ нема сујете ни пакости, као у неким другим институцијама и групацијама, и да нико од њих никога не сматра својим непријатељем, чак ни оне који можда то и јесу, али су изван Академије.
Присутне је, затим, пријатно изненадио Гаврило Кнежевић, који је примајући Захвалницу Академији уручио Амблем СКАНУ, урамљен и урађен на један веома леп и необичан начин.
Пријатно је било чути и речи захвалности Милоја Мила Михајловића, који је примајући Захвалницу од академика Стожинића, рекао да му је она заиста драг дар, али и обавеза. Ништа мања од оне када је у Крушевцу, приликом пријема прогнаног Приштинског Универзитета, учинио све да се наставници, професори, студенти и сви остали, осећају као у свом граду. Било је то тешко време за све, време када је престало бомбардовање Србије, већина Срба прогнана са родног Косова и Метохије, а у новој средини требало им је створити услове, и за научни рад, за учење и живљење.
На крају ове свечане седнице, председавајући се, у име свих чланова СКАНУ, захвалио Славки Драшковић,директорки Дирекције за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, као и њеним сарадницима, који омогућују несметано одржавање седнице академије у овом, заиста свечаном амбијенту.