ДОБРЕ ИДЕЈЕ – ВРЕДНИ РЕЗУЛТАТИ

Крај 2021. године обележила је Академија свечаном седницом, одржаном 25 децембра, на којој је било речи и о идејама које су минулих више од пола деценије инициране и сада их, на начин како то и треба, спроводе они који јесу за то и задужени! У склопу активности, академик др Драган Нововић, имао је промоцију  књиге о наплати ратне штете из Другог светског рата, са подацима који доказе поткрепљују и потврђују потребу да се овом темом и те како треба бавити. Са академиком Нововићем, о томе је казивао и један од рецензената академик Проф. др Драган Батавељић, не скривајући могућност да држава учини све како би се ово питање нашло на нивоу међудржавних интересних потреба. О таквој идеји, као и књизи, казивао је и академик Проф. др Љубомир Чимбуровић. Издавач књиге је наша Академија.

У уводном делу, казујући о научним достигнућима, па и потреби академије да се активније укључи у научне пројекте, председник Савета академик Мирко Керкез,  подсетио је на низ идеја које је СКАНУ протеклих година иницирао. У том контексту казивао је и председни академик Драган Дамјановић ,  наводећи и оне идеје, које су делом почеле да оживљавају, па између осталог навео:

-Поштовани академици, уважени чланови Академије, драги нам гости. Лепо је видети вас, још лепше са вама разговарати, посебно у овој години, на њеном календарском издисају, а на данашњи Римокатолички Божић, као и пред наш Православни и календарску нову годину, тако вољне за сусрет и ништа мање одлучне да Вашу умност на овако важним местима потврђујете и ученост са свима нама делите. Сви доживљавамо ово време, свако на свој начин, када се у свету заустављају путовања, чак и лидери не могу слободно, у свету се одлажу свадбе, нове године се одлажу, стају бродови, шлепери, проблеми се гомилају. А уз њих стижу и нове појаве, какве су хиперсонична оружја, која су до сада постајала само у филмовима о будућности. Техника се развија истом брзином, којом се смењују и догађаји. Другу страну Месеца или Марса, опседају већ роботи и летелице који копају, па и на Венери, Kинези их шаљу, а Руси и Американци гледају другу страну планета. Стиже, значи, један потпуно нови свет, нови технолошки, са најавом да ће овај наш, за ново време стари, остати у сећању као батеријске лапме у ретким кућама, или коњске запреге пред најбржим аутомобилима. За све то време наша Православна црква не одустаје од свог уобичајеног обављања литургија, причешћа, исповести, крштења, духовних активности које су, такође, свету диван пример привржености рода српског Богу и Светима.

А зашто ово напомињемо? Зато што је и ова седница прилика да се подсетимо и на оно што је прошло иза нас, посебно ових скоро деценију од када Академија постоји. У Академији ми можемо само да се поносимо сећајући се шта се све за ових десетак година разговарало и предлагало, а сведоци смо да су те идеје наишле на плодно тло. Подсетићу вас да је још пре седам година у нашој академији заговарано стварање српских домаћинстава на новим основама, пронлазали су се начини повратка малих породица из градова у села, чак смо разматрали и моделе, односно типове кућа, које би одговарале овом саврменом времену и потребама за нове младе породице у руралним подручјима. На три наше седнице, тим поводом, присуствао је и тадашњи Министар грађевине Велимир Илић;

- Тих година предложили смо и подизање споменика великанима у Београду, са акцентом да се на Авали подигне БАШТА ВЕЛИКАНА у којој би се, на минијатурним фигурама, преставили наши владари кроз векове, од Великог Жупана Немање, преко Обреновића, затим Вожда Карађорђа и осталих, са посебним акцентом на споменике у Београду и другим градовима.

-Убрзо затим у Лозници је наша Академија подигла споменик Јовану Цвијићу, затим на Гучеву, руској болничарки Дарији, обавестили смо надлежне и на потребу обнове споменика Јосифу Панчићу, оскрнављеном НАТО бомбама на Копаонику.

-Пре пет година, више пута, чак и преко медија, наш предлог је био да се српско писмо Ћирилица врати и на натписе фирми, не само у Београду, да се ћирилици да посебно важност, уз детаљни опис ко нам је и зашто наметнуо друго писмо које нам није сувишно;

-Годину касније, свим амбасадама земаља које нису признале самозвано независно Косово, уручили смо посебна признања, на шта су нам представници тих држава били посебно захвални. Такво признање уручено је ове године у Лозници, амбасадору Палестине.

-Установили смо тридесет седам награда за заслужне из свих области, па чак и ,,Кондир Мајке Југовића,, за мајке са више деце;

-Међу наградама за заслужне из разних области су златне и сребрне медаље, Дипломе, Ордења, Статуте...са ликовима Николе Тесле, Пупина, Миланковића, затим јунака и генрала војводе Мишић, Милункие Савић... затимСветитеља: Светог Кнеза Лазара, Владике Николаја Жичког, Свете Анастасије...до глумаца Данила Лазовића и Мише Јанкетића, писаца Милорада Рогановића и Радоша Смиљанића .

-Тужба против НАТО-а за бомбардовање Србије и Југославије, такође је наша идеја, о којој је академик Керкез говорио и на Нишкој елевизији;

-Академија је поднела захтев Заводу за Реституцију о повраћају имовине, не само зграде у којој је данас државна, већ и два хотела, затим три виле и једне хале;

-Установили смо традиционалну Манифестацију Видовданска Лоза, коју смо ове године одржали у Соко Бањи и, уз доделу бројних признања, предложили локалној самоуправи да, уз подршку Аакдемије, из темеља подигне порушени храм на врху Ртња, да поред тог храма у бетону излију ,,Стопу Новака Ђоковића“ који је на планини боравио, и да се мајци Новаковој додели Орден ,,Мајке Југовића“... То су медији објавили;

-Наше Одељење друштвених наука још раније је предложило висока признања за троје челника у држави, као и Владимира Путина за орден ,,Витез Века“, а све то је подржало Удружење и Одбора за истину о Косову и Метохији;

-Пре седам година, понављали смо више пута, иницирано је штампање ,,Краљевског научног зборника“ са научним радовима наших чланова;

-Договорене су седнице-саветовања, наших угледних лекара, разних специјалности, по парохисјким домовима широм Србије. Зато смо добили благослов Патријарха Иринеја;

-Спојили смо прошлост и будућност и са првим романом о мајци Светог Саве-Светој Анастасији, који је објављен под фирмом Српска краљевска академија научника и уметника и у првом тиражу продат у 17 хиљада примерака, а од продатих књига је издвојено 550 хиљада динара за обнову првог Немањиног храма у Топлици, који је у рушевинама, затим плац од 40 ари у ценрту Голупца који је мени, аутора, најпре понудила београђанка З. Р. што нисам прихватио, па је упућена на адресу Нишке епархије;

 -Чланови наше академије, међу којима академик Мирко Керкез, први су у Куршумлији одржали скуп где се казивало о мајци Светог Саве, уз иницијативу да се обнови први храм Немањин, и то је благословио владика Теодосије, тада администратор епархије Нишке.

-Ми, због свега тога не одустајемо да промишљамо о ономе што је потребно овој земљи и нашем народу. Суочени смо са новим изазовима, и свима нам, одмах, у први план падају Ковид и његови модели, а онда и укупан положај здравства и модернизација целокупне државе. У том смислу, све наше активности , представљају и својеврстан допринос и подршку Влади Србије. Интереси и жеље нам се поклапају. Радујмо се што је и у Дијаспори почело да расте разумевање и прижељкивање повратка свом завичају. И што се опет прича, како нам се већ осећа недостатак радне снаге. И то не само за најгрубљим физичким пословима. Земља се додатно отвара, проширује се ово наше Балканско тржиште, а улога Србије у свим процесима неоспорно је водећа. Од Спорта до Медицине, до Енергетике и најновијих технологија и АИТ- система. Због тога, налазимо се пред једним опуштањем, каква је Нова календарска година, затим Дани Божића, рођење Исуса Христа, када су и наши прави Православни почеци источно хришћанске цивилизације, пре више од две хиљаде година, само можемо да назначимо неке од активности везаних за ова актуелна стања о којима сте већ чули. Пред нама је , надајмо се, много боља и успешнија година него ова из које излазимо, и практичноп сви смо позвани да узмемо учешћа у преобликовању свега постојећег. На темељима који су нас и до сада одржали, упркос свим тешкоћама какве су биле и снакције и бомбардовања,и отимачина КиМ, и разне увреде, и смицалице, а и други догађаји. Знамо да и наши суседи могу само да нам завиде што смо успели да сачувамо оно штои нам је било, већ у традицији, најстаријој и новијој. Та традиција, те националне вредности, духовне пре свега, биће одлична основа и за све оно што ће се догађшати. Уосталом, и наша Академија има ту, такву основу, она је нешто што је обновљено, и што тражи себи место и у будућности. Ништа не предлажем, осим што могу да констатујем да треба да смо радосни, јер смо сведоци времена у којем, хвала Богу, можемо и лично да допринесемо бољитку. Нарочито у областима из којих нас је највише: Медицина, друштвене науке,Књижевност, Спорт, Иновације..

О темама за даљи успешан рад, казивали су академик Проф. др Наташа Пржуљ, академик Проф. др Сокол Соколовић, академик Проф.др Јово Дробњак, академик Проф.др Стојан Секулић. Учешће у раду узео је и гост на седници, Проф. др Неђо Даниловић, напомињући неопходност рада чланова академије на пројектима од научног и општег значаја.

На седници је академији уручен примерак новог издања романа ,,Света Анастасија српска“ на руском језику (роман доживљава десето издање у Москви) аутора Драгана Дамјановића, које су предали  двоје младих из Руске Федерације: Михаило и Теодора, а у име преводица Лилие Бељинкаје. Господин Михаил се обратио Академији са поруком да је свака сарадња, посебно научна и интелектуална, између две земље и те како од користи, не само народима који у њима живе, већ свима којима искрена и поштена сарадња има значај потребе.

Затим је Академик Керкез уручио Повељу-медаљу проф. ДИФ господину Небојши Арсићу намењену за активности у ,,Помоћи свом народу“, почев од Косова и Метохије, преко Дрине и Саве, до централних делова Србије, као и Диплому Дописног члана СКАНУ господину Момиру Кецману.

Прочитани су и садржаји порука оних академика који, из оправданих разлога, нису могли да присуствују седници.

Било је речи и о потреби веће активности чланова, на извршавању Статутарних одредби, па ће тим поводом Академија одржати посебну седницу.

Објављено у Седнице / Meeting