ТЕКСТ ИЗ НОВИНА Осврт нашег академика на најновија збивања

Њ.В. КРОРОНА УЗВРАЋА УДАРАЦ, АЛИ КО ЈЕ ОНА?

Изгледа да Њено Величанство корона ништа није схватила о нама. Ни наше штаство ни штоство. Ни ко смо, ни чему тежимо, ни где смо. Она уопште не разуме људски род.

Одакле је дошла? Из које епрувете, које мисли. Кажу да је у својој мрачној јазбини направио неки слепи миш. Као какав пали анђео. Направио један једини узорак, узвикнуо ЕУРЕКА и пустио га у свет.

Зар је требало да нас тај слепац нагони да прогледамо. Да видимо где смо. Чаробњак је (са тајном службом биолошких агената) произвео само један комад. И рече Слепи миш: Иди у бели свет и размножи се унутар онолико људи колико их има. И би тако.

И бели свет црно схвати да треба да се окрене себи изнутра, да га тражи. Да се уједини, солидарише! Споља знамо све. Изнутра, у микро космосу тела скоро ништа. Њ.В. не интерeсује у склопу нашег бића наше духовно, идеолошко, антрополошко стање. Замислите ту нељудскост, ту приземност: њега интересују ваша плућа, бубрези и остале вулгарности које човек носи…

Зар је дотле дошло да нас један овкав стрв натера на ту спознају – на време за прочишћење!

Унутрашње!

Да ли је повезано са духовним. Или ће тај наук уследити. Овакво човечанство одавно не разговара са Господом. Треба ли веровати у Страшан суд који не постоји. Треба ли сад веровати у његово постојање. Где смо ми у овом сулудом свету, где је Србија – једна сламка међу вихорови? Један мој пријатељ из Фиренце каже да у Србији имамо привилегију да изблиза посматрамо микропредставу готово свега најгорег што се у свету тренутно дешава (добро смо се изравнали): бесомучно уништавање природе, бела куга, нестајање села и загађивање градова, јачање криминалних олигархија,владавина јавне корупције…

Србије која уз све то васкрсава своју душу.

Они који су измислили идеологије и системе за владање, измислили су богате и сиромашне (богатији су све богатији сиромашни све сиромашнији). Пали су режими вољене комунистичке утопије, вољена демократија као сан о људској лепоти утеривана је лепотом насиља, за оне недоказљиве – бомбама.

А онда се појавило Њ.В. са малом круном на (ђаволском) репићу. Без бомбе. Тражи ли да прочистимо свој организам унутар свог бића, да почнемо да гледамо на човечанство као јединствену појаву а не на оне појаве које нас одређују као политичке заједнице у неподношљивој лепоти међусобног неразумевања, неподношљивој лепоти несклада, кад јавно показујемо да је наше огледалце најлепше. До неподношљовости које ни Њ.В.корона не разуме. Огледалце, огледалце…

Како је то лепо кад је дошло време да је заражен цео свет! Нема повлашћених. Ни оних који бацају (економске) бомбе. Ни оних који траже (економску) милостињу. Њ.В.тј.овај вирус, појма нема по којим принципима постоји људско друштво. Он ради своје биолошке вулгарнсти, најчеститије што може, нека му се људи супрптставе истом честитошћу.

Наравно, прво морају да се врате уназад да се преиспитају где су. Имали су искушења: Содому и Гомору, Нојеву барку…Било би ово вулгарно наметање истрорије да ОН није обухатио загрљајем целу планету. Она бедна сиромашна племена на земљином шару, до луксузне, сада неповлашћене богате елите…

Замислите, свет је тренутно без ратова!

Да ли је могуће Господе, да тај вирус који ти ипак надгледаш, уједини овај искаљани свет! Да ли је време за прочишћење?

Да ли се прочишћење налази само у Твојим сањарима, онима за које је то идеја о моралу, етици, о оном дивном слогану егалите, фратерните, либерте, и слогану чувајмо братство и јединство као зеницу ока свога,, о Јеванђелисту Матеју који каже: Све, дакле,што хоћете да чине вама људи, чините и ви другима, – да ли је могуће да је тај вирус само у онима који желе прочишћење?

Да у Уједињеним нацијама почне та реч! Поново, као у Библији. Ако није у почетку, да буде тамо где нам је застала у грлу.

Овог пута болно.

Очигледно, победићемо вирус, али која је то победа кад нећемо припасти Твојим сањарима који су се прочишћењу надали. Читаћемо ти и даље Стари и Нови Завет, и Куран и будистичке списе о спасењу, и оног Индијанца који је назвао језера својом браћом а шуме својим сестрама, и твог Гетеа, и Његоша. И Ничеа, и њега, ако већ мора!

Ако победимо ову неман да ли си Господе послао људима неку своју поруку.

А он и даље ћути.

Можда нас је другачије смислио. Време је да пронађемо чији смо,

Њ.В. корона не може да чека.

Боље је да ми, овакви какви смо, добијемо ову битку, него да нас она, не дај Боже прочисти какви бисмо желели да будемо.

Дакле, спасили смо се опет, опрали смо руке, и од тог спасења нисмо добили никакве вајде!

 

Академик ЉУБИША ЂИДИЋ
По Васкрсу 2020.

Објављено у Некатегоризовано