ОБМАНЕ ИЛИ СПИНОВАЊЕ ОД СТРАНЕ САНУ (Како се изобличава истина)

Данас, преко свих средстава јавних информисања, упознати смо, да је на данашњи дан 1886. формирана САНУ, илити“„Српска акаде­мија наука и уметности“, (САНУ) и да је прошло 178 г.То је лично рекао 19.11.2019.Г. сада­шњи Председник САНУ Владимир С. Костић. Рекло би се, наизглед, ништа необично, и чак „подсти­цајно“, за све оне који су заборавили, или ништа не зна­­ју о садашњој академији. За оне који знају нешто о историјату са­дашње академије, знају добро како је постала ова академија са државним предзнаком, и који још користи као своју залеђину. Данас је САНУ „највиша“ научна институција у земљи,али и под патронатом државе (односно народски речено, на народним јаслама). Сву акти­вност наведене академије, финансира држава из свог буџета, који опет финанасира српски народ. За свој рад, поред редовних пензија и плата, које примају академици, држава их за „њихов рад“ још и награђује својим донацијама и сталним новчаним приходима. Отуда, права је навала, да многи конкуришу за „државну“ академију. Израз „државна“ је у овом смислу намерно употребљен, јер, бити уз њу није тако лоше, већ само боље (нарочито за себе).

Ипак, после овог краћег увода, да пређемо на ствар. Заправо, ради се о слављеничком дану, који нам саопштава председник ове академије, коју, узгред, добар део већине народа не признаје као своју. Зашто? Ово питање се морало поставити, кад-тад. Ми га постављамо сада, док још није касно, и да се с тога може још нешто урадити на ползу народа.

Када садашњи председник САНУ, гордо истиче медијима, да САНУ СЛАВИ 185. г. од свог постојања то јесте обична лаж, или модерно речено спиновање, и како би се народу представила САНУ као дуговечна висока институција. Истина је следећа, и то треба запа­мтити српски народе!Пођимо редом.

Прва и најстарија Академија установљена је законом од 1 новембра 1886.г. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обре­новић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Кра­љевско-ср(б)ске академије, док је њиме одређено, да прве акаде­мике бира лично краљ, а да касније сами академици бирају своје чланове.Задатак академије је био „…да науку обрађује и унапређује; да поставља питања и одржава здраве основе научном суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности, да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“(Википедија), приступ,19.11.2019.г.

Ради подсећања, морамо истаћи, најистакнутије академике Србске краљевске академије, док их САНУ данас представља као „своје“. То су: Јосиф Панчић, Стојан Новаковић, Светомир Нико­лајевић, Чедомиљ Мијатовић, Милан Ђ. Миличевић, Панта Срећко­вић, Милош С.Милојевић, Љубомир Ненадовић, Матија Бан, Даво­рин Јенко и многи др. Први секретар био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Број дописних чланова је био двапута већи од броја редовних чланова.Србска краљевска академија је под управом има­ла „Народну библиотеку“, и „Музеј србских зема­ља“.­(Исто)

Током1892.г. „Србска краљевска академија“ се спојила са „Срб­ским ученим друштвом“, према решењу министра Просвете од 9/4 1891.г. Том приликом је академија добила на дар прегршт старих документа и књига и архивских докумената. Већ 1893. у Академији је оформљен – основан лексикографски одсек /(рад на „Речнику“), као и етнографски одсек – (рад на испитивању србских села). Рад Академије одвијао се и на пољу научних дела својих чланова и њихових списа. Отуда је СКА издавала:“Глас Србске краљевске ака­демије“, „Споменик“ (I i II) разред, „Србски етнографски Збо­рник“, „Зборник за историју, језик и књижевност српског народа“, „Дија­лектолошки Зборник“, „Посебна издања“.

А сада и мало историје о постанку академије:Директна пре­тходница је било „Друштво србске словерсности“ основано још 31 маја 1842.г. и постојало све до јануара 1864.г. и када га је кнез Михаило Обреновић укинуо својим указом. Већ након тога, осно­вано је „Србско учено друштво“, и које је опет на неки начин засту­пало „Друштво србске словесности“. Ипак, Србско учено дру­штво је суспендовано13 маја 1886.г., док је 1 новембра 1886.г.­ основана „Срб­ска краљевска академија“,и сво наследство „Србског ученог друштва“. Услед, (модерно речено) лоших међуљудских односа између поменутих друштва, избили су привремени немири, и који су решени успешно спајањем двају друштава, и што је учињено 1892.г.Тако је 8 чланова СУД (Србско учено друштво), изабрано за редовне чланове СКА, а сви остали за почасне чланове.

ГЛАВНИ ПРЕОКРЕТ, ИЛИ СУНОВРАТ СКА И ЊЕНО „ВЕЛИЧАНСТВО“ САНУ

Скоро да је прошло 60 година од прошлих догађаја, да би се поново дошло до преокрета. Победом над фашизмом (уз помоћ СССР-а) после рата већ 1947.г. „Србска краљевска академија“ мења назив у „Србска академија наука“. Ово је учињено на силу и тада­шњих „победиоца“ у рату, не питајући народ, да ли то жели или не. Томе је кумово лично,и бивши високи представник НОБ-а – Моша Пијаде. Могли би смо из тога, да и закључимо, да се наша академија претворила у једном периоду времена у јеврејску, јер је Моша Пијаде као њен оснивач био пореклом Јеврејин. Убрзо је промењена и структура дотадашње Академије, и којом је до тада владао краљ. Државно уређење се насилно променило у корист „победника у рату“, док се данас признаје, да се у Краљевини Југославије за време Другог св. рата деловала два антифашистичка покрета. Један од ова два ништа није добио за своје учествовање у антифашистичком рату. Други је добио све. Ипак, та накнадна памет није помогла некадашњој СКА, јер је у међувремену НАСТАЛО СТАЊЕ УЗОР­ПИ­РАНОСТИ СВАКЕ ВРСТЕ. Све се отимало, што је имало при­звук „краљевски“, и у корист нове „народне“ власти, која је дошла на власт. Узорпација је захватила и обичне грађане, који су нешто више имали, или речено, другачије били богатији него други. Отимало се од свакога по мало а код неких и нешто више, у тзв. корист државе која је рађала. И онако, све је срушено у рату, иако се рат могао и избегнути, да је било мало мудрости. Ипак долазак комуниста и формирање њиховог покрета и каснијег његовог приз­навања од стране Великих сила, све им је било доз­вољено, јер су морали да подмире све оно што се изгубило(и) у рату.О зверствима и тамничењу народа на Голом отоку, да и не говоримо.Једном речју, настала је страховлада , а устоличавао „нови краљ“ Маршал Ј.Б.Тито.

Данашња академија САНУ живи на ловорикама претходних научних умова из бивше СКА иСрбског ученог друштва. Просто је несхватљиво, да ни једном речју, данашњи Председник САНУ НИЈЕ СПОМЕНУО КАКО ЈЕ НАСТАЛА ДАНАШЊА САНУ И ЧИЈЕ ПЛОДОВЕ БЕРЕ.

Иако има још много тога што одише нечистоћом или модерно речено спиновањем, данашња САНУ СЕ НЕ СТИДИ, ДА ЛАЖ ПРЕДСТАВЉА КАО ИСТИНУ. Данас је то „уважена институција коју народ назива због римовања речи и „АНУС“. Свакако то није лепо, али су то речи потекле из народа. Меморандум који су својевремно написали академици САНУ, и где су се залагали за бољи положај Србије у бившој Југославији, их је тотално срозао као институцију, јер се нису надали, да ће наићи на отпор из других република. Од тада, САНУ све више, у очима народа губи своје поверење, а често се спрдају са њом. Да би (по њему) још више „забрљао“ (побољшао) ствар, садашњи Председник САНУ се ијавно ЗАЛОЖИО ЗА ПОДЕЛУ Косова и Метохију, чиме је још више иритирао србски народ. То је уједно значило, да Академија САНУ не мисли својом главом, већ се приклонила уз скуте моћних, слуш­ајући њихове савете. Коме данас служи ова академија, која је узорпацијом једне легалне краљевске академије, дошла на власт нико незна. Битно је, да се њеним члановима додељује државна апанажа за нерад и неинветивне резултате.Уз власт се лепо живи, зар не. Србски народ, који све више запада у беду, пита се с правом, зашта државни академици примају своју државну дотацију, која није мала? Зар бити академац није пре свега част, а тек после и нешто друго. Сви чланови САНУ ПРИМАЈУ СВОЈЕ ЛЕГАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ ИЛИ ПЛАТЕ, А НА СВЕ ТО И ДРЖАВНУ АПАНАЖУ. „О Боже, зар се и то може“, рече неко из народа. Можда је у праву. Са друге стране, Закон државе дозвољава и стварање нових академија, али их званично не при­знаје(?). Па какав је то Закон, који није једнак за све.

Данашња СКАНУ – „Србска краљевска академија наука и уметика,“ данас је израсла у моћну институцију и којој све више верује обичан народ, јер се и дружи са народом, и помаже својим добровљним прилозима најсиромашнијима. Брине о неким личност­има који су погинули у рату или постали херојима, а никада им није постављен споменик, воде се међународни разговори са другим академијама у иностранству, и које је признају као легитимног саговорника.За свој рад добија многа међународна признања, ста­ра се о многим питањима о положају нашег друштва и њеним члано­вима, брине се у оквирима својих моћи, издржава се од прилога својих чланова, и не добијају никакве државне дотације.У СКАНУ су учлањени многи наши познати стручњаци, и који не могу постати чланови САНУ, јер се у САНУ ПОСТАЈЕ ЧЛАН НА НЕКИМ ДРУ­ГИМ ИЗВАН-ЗАКОНСКИХ ОКВИРА. Као пример, можемо истаћи, да је данашњи Секретар САНУ, ПОСТАО АКАДЕМИКОМ, САМО СА ЈЕДНОМ КЊИГОМ, и то са својим докторатом! Зар се и то може у државној институцији од великог значаја? Да се академиком САНУ постаје преко везе, или подмићивања чланова комисије, и што се све више чује и изван зграде САНУ. Многи кандидати су и проте­стовали, што нису примљени САНУ, ОГОРЧЕНИ, И ТО ЈАВНО ИЗНОСЕ У ЈАВНОСТИ. Отуда, поставља се питање, како се постаје члан САНУ, да ли својим научним доприносом или и нечим другим, док остали, и који имају завидне научне резултате, али немају „ко да их погура“ они неће никада постати “бесмртни“.

САНУ је остала доследна до краја. Промовише неке од бивших академика СКА као своје академике, јер не презају од лажи нити имају савести да се претварају у своју корист. Можда има нечег другог, а то је, да се можда све изроди у супротно, и да се бившој СКА, СВЕ ВРАТИ КАО УЗОРПИРАНА СВОЈИНА.Ако се по Закону о реституцији, враћа сва одузета имовина, онда и овај Закон мора да допусти враћање свега што је својина Србске краљевске академије.Хоћемо ли то доживети и вратити своје својима.Оно што је њихово нека задрже, немамо ништа против тога и дас не буду више на грбачи државе.

С поштовањем. Академик Проф. Др Радомир Д. ђОРЂЕВИЋ

Ниш, ОГРАНАК НИШКОГ ОКРУГА СКАНУ

19.11.2019.г.

Објављено у Некатегоризовано