СВЕЧАНА СЕДНИЦA (24. септембар 2012.)

СВЕЧАНA СЕДНИЦA 24.09.2012.

Свечана седница Академије, одржана у свечаној сали СО Палилула дана 24. 09.2012. године, имала је своју посебну драж. Академија је у своје редове примила три нова члана – тројицу Академика, познатих научних радника из Руске Федерације: Николаја Романович Палејева, Агафонов Борис Валентиновича и Онопријенка Генадиј Алексејевича.

Госте је у скупштинском холу с радошћу сачекала група од неколико ученика београдске Богословије, држећи погачу и со у рукама, предвођени својим професором Александром Јевтићем, стручним сарадником Академије. Затим је свечана седница почела певањем химне ,, Боже правде,, и ,,Оче наш,, а скуп је благословио Протојереј ставрофор Зарије Зарић, духовник Академије ,,СКАНУ,,.

Отварајући седницу, председсник Академије Драган Дамјановић, најпре је с радошћу констатовао да је уверен да са свима, и на овом скупу, дели велику радост. Затим је поздравио госте: Професора др Мирка Керкеза, заменика генералног директора КБЦ Србије, Војислава Јевтимијевића, Председника Одбора за очување Косова и Метохије у Србији, и све присутне, дајући реч Председнику СО Палилула Аци Јевтићу, који је у име општине, и своје лично име, пожелео успешност рада ове, и свих наредних седница. Њему је Академик Светомир Стожинић, у име захвалности, поклонио своју Књигу ,,Ритам срца“ коју је писао са Академиком Николајем Романович Пелејевим.

Утврдивши да је Господ и данас погледао и обрадовао како Академију и њене чланове, тако и све присутне на седници, подаривши овој институцији тројицу изванредних људи, сјајног знања, искуства, племенитости и словенске доброте, председник академије Дамјановић је констатовао да са оваквим члановима Академија јача темеље своје мисије. Са њима се добија додатна снага којом, преображавајући компликовану и тешку садашњост, може да се досегне боља будућност српског и руског народа, две одувек по много чему блиске и братске земље. Да би Академија испунила своје циљеве у Оснивачком акту, мора бити дорасла искушењима овог времена. А та дораслост је у људима који су окупљени у Академији својом слободном вољом, и искреном жељом да се помогне пепород нашег отечества, очувају најважније вредности народа, како у материјалној, тако и духовној области. Јер, са оваквим члановима, какви су Палејев, Агафонов и Онопријенко, Академија употпуњује умни потенцијал, и постаје дорасла да остварује светле и племените циљеве, које је зацртала.

Затим је Почасни Председник Академије Светомир Стожинић, као Ментор и Председник комисије за пријем тројице Руских академика, говорио о њиховом научном раду, достигнућима у сфери Медицине и резултатима који красе њихов вишедеценијски рад. Напомињући да је Професор др Николај Романович Палејев постао знан још давне 1955 године када је, као сарадник научно – истраживачке станице на пловећој санти леда ,,Северни пол,, доказао своје лекарске, људске и све остале вредности. У дугом набрајању звања, функција и задужења које је обављао Академик Палејев, његов ментор за пријем у Академију Професор др Стожинић, побројао је исто тако предуг низ признања, које је Палејев добијао за свој успешан рад. У том контексту је дао акценат светским резултатима, које је академик Палејев постигао у експерименту клиничких истраживања патогенезе бронхијалне астме (БА), после чега је уследила успешна примена при ,како је нагласио, њеној хормонској зависној и хормонски независној форми квантне хемотерапије и појава нових метода у току лечењаБА код жена, у време менопаузе. Иначе, више од деценије и по, под руководством Академика Палејев Николај Романовича, истражује се рано јавлјање непсихичких растројстава код болесника који болују од БА, ХОБЛ, болести високог притиска. Академик Палејев је и добитник бројних признања у нашој земљи, а својевремено је изабран и за почасног професора Медицинског факултета у Приштини. Добитник је и знатног броја признања наше земље, међу којима и Ордена ,,Стефан Немања“. У време санкциа међународне заједнице Академик Палејев је организовао хуманитарну помоћ нашој земљи, а у време бомбардовања био је на челу руских интелектуалаца који су у центру Москве одржали протест против бомбардовања Србије и Црне Горе.

Казујући о Академику Агафонов Борису Валентиновичу, Академик Стожинић је истакао да он, као заменик генералног директора научног института ,,Моники“, своје знање сада улаже и са позиције Декана за постдипломске студије усавршавања лекара. Под његовим руководством овај Факултет се развио у једну од водећих организација у Русији у области постдипломске специјализације лекара. Казујући о Академику Агафонов Борису Валентиновичу као врсном лекару, Стожинћ је појаснио да поменути Факултет има 23 катедре и шест смерова, а на њему се у највећем броју усавршавају лекари из Московске области, где живи око осам милиона становника. Да је Академик Агафонов Борис Валентинович успео да створи јаку научну базу, потврђује и податак да годишње овде специјализира око 5.000 лекара, преко 500 интерниста, клиничких ординатора, аспиратора и стажиста из Русије и иностранства. Агафонов Борис Валентинович је аутор више од 250 научних радова, бројних монографија, уџбеника и научних приручника. Редовни је члан Академије медицинскио – техничких наука Руске Федерације, добитник великог броја признања у медицинској струци, међу којима – Заслужни лекар Руске Федерације. Академик Агафонов Борис Валентинович је члан Председништва обласног комитета медицинских наука Московске области, члан Централне атестационе комисије Министарства здравља Руске Федерације и других медицинских институција.

Говорећи о Професору др Онопријенку Генадиј Алексејевичу, трећем новопримљеном академику у СКАНУ, ментор и председник комисије академик Стожинић је рекао да су његове заслуге у медицини велике, као и резултати на пољу истраживања. Академик Онопријенко Генадиј Алексејевич је Дописни члан Руске академије, генерални директор Московског Обласног научно Истраживачког центра ,,Моники“ и водећи хирург ортопед трауматолог Руске федерације. Он је први у Русији отпочео широку примену система савременог коштаног стабилно – функционалне отеосинезе, разрадио и организовао серијску производњу отаџбинских накупљања инплантата и хирушког инструментаријума за његово остварење.

Академик Онопријенко Генадиј Алексејевич није присуствовао свечаној седници, па је Повељу да је постао Члан Академије СКАНУ преузео Академик ПалејевНиколај Романович.

Затим су се новопримљени Академици Палејев и Агафонов, обратили присутнима. Они су истакли да су више него радосни што су постали чланови Српске Краљевске Академије научника и уметника. Не скривајући радост због тога, казали су да српско-руска научна сарадња мора бити настављена, на корист народа ове две земље.

У име Већа Академика, председник Драган Дамјановић, изнео је предлог о формирању Одељења Академије СКАНУ у Москви и формирању Свесловенске Академије наука и уметности.

Стављајући исти на разматрање, за реч се јавио Академик Стојан Секулић. Он је нагласио да су оба предлога веома корисна и конструктивна, и да једино уједињењем, посебно на научно истраживачком плану, можемо постићи боље сутра. Академик Секулић је говорио и о другим аспектима, везаним за овакву врсту сарадње, што је пропраћено аплаузом.

По речима Академика Раденка Круља, који је с радошћу констатовао да оба предлога завређују, не само пуну пажњу већ и потпуну подршку, свака сарадња са научним радницима Руске Федерације, али и других институција ове врсте, може бити на корист нашој науци, и нашој земљи.

Бурно пропраћен аплаузом, с обзиром да се недавно вратио са Тајвана са две златне медаље, стручни сарадник и кандидат Академије Милош Станковић, захвалио се Академији на подршци и посебно Председнику Дамјановићу, напомињући да му је он лично, својим скромним средствима, помогао пут у земљу, из које је донео злато. Станковић је рекао да ће већ у октобру у Јапан, на међународни скуп генија, али да средства за пут нема.

По речима Председника Академије, средства нема ни Академија, али оно што може то ће бити испуњено, а то је да овог младог научника и истраживача, награди звањем Почасног Члана СКАНУ.

Преводећи казивање руских Академика, Снежана Дабић је у ту част, на течном руском језику, одрецитовала песму од Пушкина, што је дало још лепши тон овом свечаном скупу.

Нова седница Академије заказана је за октобар.

Posted in Седнице / Meeting.