НИЈЕ ХТЕЛА ДА БУДЕ ЦАРИЦА – ПОСТАЛА СВЕТИЦА

Драган Дамјановић, уводна реч на песничким сусретима 16.марта 2019. у Београду

Ко то не жели новац и злато, удобан стан и раскошну вилу, фирмирану одећу и обућу, брз и удобан аутомобил, има ли га међу нама? Ко то не жели да га поштују, да му се диве, да га хвале, да му казују да је паметан, одважан, вредан пажње , да се о њему говори, да се о њему за живота пише? Коме је то просјак ближи од богаташа, непознати важан као најбољи зналац, последњу пару из џепа даје болесноме за лек, последњи залогај хлеба гладноме, капут са леђа премрзломе? Постоји ли такав овде?

Постоји, драги моји. Таква особа нас је и окупила. Ана, Света Анастасија, од рођења Византијска принцеза, од удаје српска царица и господарица, учитељица и мајка, саветодавка и чуварка, лекарка и траварка, жена каквих је и пре осамосто година мало било а дај Боже да их буде бар у наредних толико векова, све овоземаљске вредности дала је другима да би постала просјакиња, како су у тим временима сматрали монахиње. Прва српска средњовековна царица, одбацујућу све овоземно, постала је прва српска светитељка.

Драги моји, велико ми је задовољство, и велика је част Српске краљевске академије научника и уметника , да смо се сабрали у овом светом здању. И да смо заједно са Светом Анастасијом, принцезом доброте, женом која је била и која ће остати понос женског рода. .. Лепо је и узвишено бити покровитељ овакве смотре, па вам се у име Академије и душом и срцем искрено захваљујем. ..Ви песници сте, сигуран сам, успели, да себи и свима нама дочарате ваша виђења ове дивне жене, чији су дарови, знања и моћи, једна неугасива истина, фантастичнија и невероватнија од испричаних светских прича, распродатих бестелера, насниманих Холивудских филмова и десетинама добијених оскара. И у оно , пре осам векова, и у ово данашње време, када се уводе и технологије преноса Г 5, принцеза Ана може само да нас задиви, да нАс обичне смртнике духом ојача, и у мислима оснажи… А од рођења имала је прилику да крене са највишег нивоа-једне врхунски образоване принцезе империје Византијске, која је у оно време доминирала читавим светом! И са таквих висина пела се све више и више, пела се силазећи низбрдо, на полу дивљу земљу где су је чекали неки чудни ратници и сточари, савременици Великог Жупана Немање. Постала им је краљица, Немањина супруга, родила шесторо сјајне деце од којих је народ запамтио пре свега тројицу синова: Растка – Светог Саву, Стефана- Светог краља Првовенчаног и Вукана, кнеза Зете. Свима је подарила највиша могућа знања оног времена. И надахнута жељом да што више света око себе описмени, образује и оплемени, своје умеће и вештине преносила је и на дворјане ,на госте, на домаће и стране. Онда се опет пењала све више и више( ум несхватања рекао би у понор!) али захваљујући таквом пењању свог духа ка небу, своје душе ка Творцу, непрестане молитве Богомајци, одбацујући сјај царског двора, похвале улизника и понизника, ужитке богаташа и владара, златне кочије добијене на дар од цара Византисјког у које ногом никада крочила није, обукла најпростоју монашку хаљину, клекла на земљу, главу савила на камен, на верност сиромаштва се заветовала. Замонашила се. И у манастиркој тишини, из монашке келије, проучавала је свет око себе.

Какве ли моћи: без најсавременијих истражитељских пројеката видела је догађаје кроз тек надолазеће векове, светска збивања кроз времена која тек предстоје и својом светости свет без најсветлијих светских светила! Примила је благодат Творца и Господ јој подарио да прозре у будућност. …Зато је Света Анастасија у свом земном животу, и много касније, а то и данас чини, прискакала и ускаче у помоћ, као најбољи лекар, као најбржи исцељитељ, свима који јој се молитвом обрате. Бројна су чуда њеног исцељења беспомоћих људи, жена и деце. Од мале и свете Србије до далеке и велике Америке .

Ето, то је најкраћа могућа биографија жене која се сва посветила Богу и људима. У свом животу није пружила никоме шансу да је прославља, нити је игде оставила неки посебан материјални траг о својој гордости, нити је желела да физички надживи оно што никоме није пошло за руком. Али је успела у ономе што је мало коме успевало: да се у сваком могућем смислу удостоји и да, само толико мало колико је Господу мило , буде биће по угледу на лик Божји. За многе тако нешто изгледа неставрно! Али је Света Анастасија, управо таква, веома стварна. Уосталом, и ви сте то својим дивним песмама, то потврдили. Хвала вама за тај подвиг. Хвала свима за час присуства!

Објављено у Седнице / Meeting