НОВЕМБАРСКА СЕДНИЦA (26. новембар 2013.)

Новембарска седница – залагањем до бољих резултата

Све што смо урaдили у овој години, или још нисмо привели крају, имаћемо прилику да резултате саберемо и изнесемо их јавно, на првој наредној седници. Ако не ове, онда већ почетком наредне 2014. године - закључак је Седнице Академије, одржане 26 новембра ове године.

По већ устељеном реду, а после Молитве Господу, и благослова Протојереја ставрофора Зарија М. Зарића, духовника Академије, о Светом Јовану Златоустом, којег је СПЦ прослављала тогa дана, казивао је Мирољуб Несторовић, дипломирани теолог, нагласивши да је овај Светац рођен у Антиохији, од оца Војводе и мајке Антусе, да је најпре учио грчку филозофију и гнушао се над многобоштвом, да се након смрти родитеља замонашио, као ђакон написао непревазиђену књигу „О свештенству“ и велико поштовање имао према Светом Писму и Светој Литургији. Свети Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњима и сиромашнима права тајна, и да је често плакао на гробљима, молећи људе да не носе храну и пиће, јер душама треба молитва, а не јело на гробовима. Његове мошти су из Рима враћене у Цариград, пре девет година.

Председавајући, академик Дамјановић је, затим, поздравио присутне, међу којима и Министра грађевине и урбанизма господина Мр Велимира Илића, нагласишви да и Академија, као и цела Србија, одавно више није ни за какво опуштање, нарочито у околностима у којима је Министар Илић, који се и у Влади труди, и све чини, да са осталим колегама расплете врзино коло, допринесе испливавању земље из кризе, и да и народ, и Академија, од њега очекује да све охрабри и поврати наду да у тунелу у којем се одавно крај не види, Срби и сви грађани Србије угледају светло.

Обраћајући се присутнима, министар Илић је, између осталог, рекао: Лично сматрам да Србија има велику шансу, треба јој само помоћи. У први план морају бити људи који имају и звање и знање. Као Министар грађевинарства и урбанизма, ове године сам потписао дозвола за три милијарде евра, а да не говоримо за локалне власти, или милијарду евра инвестиција у Србији. Пред нама се налазе пројекти за идућу годину око три милијарде, па се ми морамо добро организовати, припремити за озбиљан рад. Организовати стручне и научне људе, омогућити им да више и боље раде, као и вама у Академији дати шансу за више медијског простора, јер ваша знања, ваша стручност и радност, то и заслужују. Много је непроверених и недоказаних људи, који желе да нагло узлете, да добију неку пузицију, незнајући да је пут ка успеху трновит, са пуно искушења и проблема. Ја, човек са искуством, који је већ у четвртој Влади Републике Србије, желим рећи да ми је драго што смо управо на једној од седница ове Академије најавили могућност градње Српске куће, и на Конкурс се већ јавило око педесет веома вредних пројеката, предлажући најбоље моделе Српске куће. И члан ове Академије, господин Никола Цекић је, тада, постао део нашег тима у Министарству, па ћемо већ у понедељак имати промоцију Српске куће. Такође, сваки онај ко жели да гради Српску кућу добија бесплатан материјал, без обзира где да је у Србији.

Министар Илић је говорио и о другим важним пројектима, свакако оним од великог значаја за свеукупан развој Србије.

На дневном реду седнице био је, затим, пријем двојице нових чланова: Професора др Томислава Ранђеловића и Професора др Николе Милинића.

Одлуку Научног Савета академије, о њиховом пријему, као и другим питањима, образложио је академик Мирко Керкез, Председник Научног Савета СКАНУ.

Академик Керкез је , између осталог, нагласио: Уз пријем двојице угледних професора, Научни Савет је, такође, одлучио да двоје досадашњих стручних сарадника -докторку Милијану Балевић и доктора Сашу Патрногића, који су од раније Виши стручни сарадници, преименује у почасне, а да за Вишег стручног сарадника, по истом принципу Статута, именује Бранка Столића, дипломираног инжењера геодезије. Троје доле поменутих се, такође, обавезују да у што краћем року поступе по Статуту око испуњења Приступнице, а које ће ноћас добити од госпође Татјане , из Пијар службе Академије. Научни Савет Академије, као и Веће Академика, прихвата извештај о раду Академије у целости, којем се прилаже и онај верификован 14. јуна 2013. године...Желим Вас још обавестити да ће Суд части, на предлог Председника,по одобрењу Већа и Савета Академије, моћи да закаже седницу, чији је председник академик Бранислав Талић, а чланови- Александар Јевтић, Милан Аксић, Слађан Антић и Ана Сакић, и на истој донесу одлуку о предузимању мера, у вези нереализиованих договора, из Статута Академије.

Затим је о свеукупном раду, научним достигнућима и животном делу двојице новопримљених чланова, казивао академик Светомир Стожинић. Нагласивши да је Рецензентна комисија, чији је председник академик Стеван Јовић, ( чланови - академик Стојан Секулић и академик Вељко Ђукић), имала на увид обиман материјал о научно-стручној, педагошкој и укупној друштвено компетентности, као и угледу у струци, науци и друштву, академик Стожинић је нагласио да су једногласном одлуком обојица кандитата прихваћена за пријем у Академију.

Из обимне биографије господина Анђеловића, академик Стожинић је навео: Проф. др Томислав Ранђеловић је основне студије Медицинског факултета унивирзитета у Нишу завршио у року са високом оценом, а због високог просека на петој години добио је и значку и Плакету Универзитета у Нишу. Професор Ранђеловић је добитник бројних домаћих и иностраних признања, од 1984 године стално запослен на Првој Хирушкој Клиници у Београду, на пословима начелника петог клиничког одељења, а од јула 1999. године у КБЦ , „Бежанијска коса“ и шеф је наставне базе ,,Земун-Бежанијска коса“ при катедри хирургија. (Биографију академика Ранђеловића можете видети у рубрици РЕДОВНИ ЧЛАН Академије.)

И други кандидат, професор Милинић, по речима академика Стожинића, поседује веома богату и похвалну биографију: Проф. др Никола Милинић је Медицински факултет завршио на Универзитету у Београду, са просечном оценом 9,57. Добитник је бројних признања међу којима

Стипендије медицинског факултета, затим и Републике Србије од стране Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка за последипломску наставу. Од 1971 је стално запослен на Институту за болести дигестивног система Клиничког Центра, аутор је око 200 научних и стручних радова, знатног броја уџбеника и монографија. ( О академику Милинићу више у биографији у рубрици РЕДОВНИ ЧЛАН Академије.)

Двојица нових академика су, потом, одржали присутну беседу, презентујући део свог успешног рада и на видео запису, наводећи том приликом веома интересантне и нове податке о достигнућима из области медицинских наука, којима се они баве.

Мала, лагана пауза, искоришћена је да Виолета Божовић, песникиња из Републике Српске, изрецитује неколико својих стихова.

Академик Миливоје Р. Јовановић, који је на претходној седници најавио своју штампану књигу Српске народне клетве, у појашњењу да клетва није баш много изучаван феномен, нагласио је да су клетве специфични говорни изрази у великој и хетерегеној групацији народног говорног стваралаштва које због велике разуђености, како по садржини и врсти, тако и по употреби и функцији, углавном селективно изучавано, при чему се о њима писало више узгред и крајомице, иако оне иду у најстарије духовно стваралаштво.

„Сирак куне, рђа пријети, јунак трпи...Клетве су продукт афективног душевног стања које тражи начин да адекватно одреагује на изазивача таквог расположења... “ ( Из уводника ове веома интересантне књиге, са близу 200 страна.)

Са жељом да се у миру, радости и међусобном уважавању, испрати предстојећи Божићни пост, и у Хришћанској Православној љубави дочека уз наступајућу нову 2014. годину, седница Академије у свечаној сали Дирекције за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, завршена је свечано, уз наставак разговора са најуспешнијима у холу зграде Дирекције.

Објављено у Седнице / Meeting